Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

82

VIII. седница 11. фебруара 1921.године

совјетске власти прокладгује начело: да онај који не ради не треба ни да једе, начело да само онај који ради, тојест који се бави продуктивним радом има права да једе. (д-р Л. Марковић : Сваки човек има права да једе.) Да, ако има средства која добије својим радом. Совјетски Устав, господо, прокламује и иринции анулације државних дугова. Ми смо, господо, у изборној агитацији, као и увек пре и после тога, пред наше бираче, пред наше масе уопште, излазили сасвим отворено са овим захтевом, као и са свима захтевима совјетскога уређења уопште. (Чује се: Нисте, нисте!) Ми, господо, сматрамо да се анулација државних дугова мора да изврши, ако се xoLe да изађе из финансискога ћорсокака у којем се све земље налазе после рата. Државни дугови свију земаља које су суделовале у рату порасли су у толикој мери да они нису у стању да се плате кредиторима. Из такве ситуације је једини излаз да се ти дугови анулирају. Југославија је, уколико ја знам, дужна око 15 милијарда динара. Тај државни дуг се из месеца у месец пење, он из године у годину расте, и ја вас питам: када Le наш народ бити у стању да тај дуг плати? И, најзад, је ли право да тај дуг који је учинила капиталистичка класа ради непродуктивних циљева wiaLajy радне народне масе? Тај дуг који је учинила капиталистичка класа треба она сама и да плати. Господо, ми тражимо, даље, одвајање цркве од државе и школе од цркве. 0 том се на овом месту није ништа говорило од стране господе говорника из буржоаских партија. Ја мислим да је то један захтев који потпуно одговара духу времена. Цркву треба одвојити од државе, као год што треба и школу одвојити од цркве. У Русији је црква одвојена од државе, као и школа од цркве. У Русији је прокламована најпунија слобода религиозне и антирелигиозне пропаганде. У Русији врше пропаганду како религиозну тако и антирелигиозну све вере и све секте које тамо постоје. Ми тражимо слободу шшалте, слободу коалииије u слободу збора u договора за ридне масе napada. (Д-р В. JaHKOBiiL: А за друге?) За све који раде. У Русији је васпостављен најпунији режим слободе штампе, коалиције, збора и договора за г све који раде. Ми тражимо, даље, безилатност насшаве, без* илашносш лекара. Тражимо радничко осигурање које у нашој земљи и не постоји. Али један од наших врло важних захтева јесте васпостављање система Црвене Армије, насупрот систему капиталистичкога милитаризма. У ивтересу одбране совјетског система, пролетерске државе, радничке отаџбине, потребно је да се изврши најпуније наоружање радника и сељака, потребно је да се створи војничка организација која Le бити у стању да совјетски режим, пролетерску отаџбину у сваком моменту брани. Ми смо, према томе, противници капиталистичкога милитаризма, онога система војне организације који служи само интересима одржања капиталистичкога система експлоатације. У данашње доба постоје капиталистичке армије у CEii.v.a земљама, али те армије служе искључиво режиму капиталистичке класе. У Црвеној Војсци коју ми тражимо... (Д-р В. Јанковић: Где?) — Овде. У Црвеној Војсци војници сами бирају своје старешине. Тамо војници сами решавају о свима питањима која се тичу њиховога живота. У Црвеној Војсци официри и војници имају сва грађанска и политичка права. Они имају и право гласа, (Д-р В. Јанковиlт: Где?) Сада у Русији.

Господо, баш je то један од захтева буржоаске демократије, ако хсЉете, да се официрима, војницима и жандармима, чак и у капиталистичком систе/лу, даде право гласа, да им се даду политичка и грађанска слобода уопште, јер одкуда да официри, војници и жандарми немају никаква политичка права, одкуда то да они не буду грађани који се не користе никаквим грађанским слободама. Ми тражимо, господо, да се и према тим људима поступи праведно, то јест да се и они изједначе са свима другим грађанима. Господо, совјетски систем даје ираво азила свпма прогоњенима збос иолитичких деликаша. То право азила данас ни у једној капиталистичкој земљи у Европи више не постоји. Билр је, у прошлости земаља где је то право азила пошто ано, али, после светскога рата, због револуционарних догађаја који су избили у целој Европи, то право азила је суспендовано у свим земљама, па чак и у Швајцарској. Данас је једина Русија земља у којој политички гоњени људи могу наћи уточишта. (Д-р Лаза Марковић: За мирне грађане има право азила свуда.) То су, господо, у кратким потезима, наши захтеви, које ми истичемо. Ја поново велим да ви те наше захтеве нећете примити, да их ви не можете примити и да их ви не смете примити. Ако би сте се ви ставили на наше гледиште. ако би сте ви прихватили наше принципе, ви бисте, самим тим, негирали свој сопствени државни и друштвени поредак. Подиредседник д-р Томислав Томљеновигћ: Господо, пријављена су два говорника, а то је г. Павле Павловић, и г. д-р Анте Дулибик Ми смо се прије договорили, да би се измјешали говорници из разних група, па ако господа немају приговора, дао бих г. реч. (Гласови: Може он говорити). Има реч г. д-р Анте Дулибић. д-р Анте Дулибић: Господо, у овој дебати пала је изрека: да је револуција мајка Устава. То ми дозивље на памет једну талијанску изреку, која је потпуно слична овој изреци. Та талијанска изрека гласи: „La forza ć la madre del diritto," т.ј: Сила je мајка права, сила je створила право. Али сам желео упозорити на то. да баш овакву изреку употребљују елементи, који су у дијаметралној опреци са господом, која је данас овде употребљавају. Бива, ову изреку: да је сила мајка права, употребљују талијански националисти и употребљавали су је тако често кроз ове две године жежћи, да влада талијанска не остави ни педаљ наше земље, штојеокупирала, него да се ослони на силу, да се ослони на факт поседа наше земље, па да од тога створи једно право. Али, господо, ове изреке имају заправо друго тумачење. Кад је писац казао да је сила створила право, он је тој изреци имао друго тумачење т. ј. да је право настало ради тога, што је силаљудима постала несносна па је на место ње дошло право, да сузбије ту силу и да je учини немогућом. И ми данас, кад градимо овај Устав, морамо да изградимо такав један Устав који Le учинити сувишном сваку револуцију, који Le сваку револуцију учинити непотребном, који Le je онемогуЂити. Али, господо, овај Устав, по мом мишљењу, није такав; овај Устав, који нам је приказан не одговара модерним захтјевима. не одговара правим дужностима једне модерне државе, а још мање одговара нашим. интерним потребама, нашим фактичким опстојностима. RiiLy слободан и молим да ми допустите, да се осврнем само у кратко иа начин, како нам је овај нацрт Устава поднесен, a то Ly чинити стога, што је приликом ове расправе било говора и о томе. Ми смо BeL у првој седници тражили, да се да мр-