Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

114

Стенографске белеШке

A даље законом о шумама одредиће се услови, no којима се сељаци могу користити сечом потребног дрвета за грађу и обратно као и за попашу стоке ло државним и самоуправним шумама. Кад ово сељак лрочита и кад случајно затера своју марву у шуму и одсече који комад дрвета, онда he он добити ако не батина, ако су близу жандари, a оно he глобу ллатити. Мени се чини, да je у наше шумско газдинство унешена само казна. Плати ла ћути или ћути na плати, као што je рекао некада кнез Милош. Будући да несмијем више о овој ствари да говорим, зато у име Југославенског клуба предлажем, да овај члан 21. о шумама има овако гласити: »Шуме имају служити народу«. To je један одшти принцип. Ни држави, нити покрајини, нити самоуправи. Шуме имају служити народу. Ту ствар треба начелно решити. Шуме имају служитл ни шумару, ни лугару, нити којекаквим капиталистима него само народу. (Добацивање: Другог дринципа не he бити). Друго: »Ови већи шумски комплекси постају друштвена, што значи, задружна, општииска (опћине, земљишне заједнице, имовне опћине) или' покрајинска својина«. To извире из начела, Koje сам на- лрвом месту нагласио. Tpehe je начело: »Псжрајинске шуме дају се на уживање народу према потреби и темељем посебног закона«. Четврти приндип. »Право сувластништва и оних општина и општинских припадника,. који до сада нису имали унешћа у уживању шума, уредиће се посебним законом«. Ja сам, господо моја, казао само неколико речи ради тога, што нисмо могли да проштдлиоамо ваш лредлог. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Милојковић. Живота Милојковић: Гослодо, нама je позната редакција 20. члана, како je израђена од стране ужег одбора, као што нам je лозната и редакција тога члана, која je израђена између владиних и опозиционих група. Али, господо, кад je реч било о једној, било о другој редакцији нужно je констатовати једну лразнину, коју садржи и једна и друга редакција. Кад то кажем, ja мислим na црквене и манастирске шуме, о којима овде у редакцији 20. члана није речено ништа јасно и прецизно. У 20. члану говори се о лриватним великим шумским комплексима, али се ништа детаљније и прецизније не каже о великим комплексима шума, који у данашае доба припадају појединим црквама к манастирима без разлике конфесија. Госдодо, позната je ствар, да у Србији као и свима другим локрајинама наше земље цркве и манастири имају врло велике комплексе шума, који се ексллоатшлу од стране удрава лојединих цркава и манастира. Ми смо имали лрилике у прошлости да констатујемо, да je од стране оних, који су руковали црквеним н манастирским шумама, чиљено много злоулотреба, којима je време да се стане на пут. Отуда и ако не треба о тим стварима овде да говорим, јер о љима није место. овде говорити, ja бих идак предлзжио да се у члан 20., који говори о шумама, унесе и једна оДредба, која би јасно д лрецизно додирнула и црквене и манастирске шуме. Каогод што се приватни велики шумски комплекси треба да експропришу у корист државе или самоуправних јединица тако исто ми тражимо, да се у корист државе или самоудравних јединица експропришу без накнаде црквене и манастирске втуме

без разлике конфесија. Отуда би било нужно да се чл. 20. лрвој алинеји дода ова реченица: »тако исто сви манастирски и црквени шумски комплекси експропришу се у корист државе или самоудравних јединица без икакве оштете«. ■ Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Јован Ђоновић. Јован Ђоновић: Господо, ја се слажем потпуно са г. Милојковићем и налазим, да би ради прецизности требало pehn овде да се и црквене шуме. Кад сте већ метнули руку на велике лриватне шумске комплексе, онда, свакако, треба метнути руку и на шуме црквене. Ја сам хтео да учиним још једну напомену поводом овога члана. Хтео сам да скренем лажњу на један начин, управо на једну врсту или на један облик имовине шума специјално у Црној Гори. Тамо код нас има шума ситних сопственика. То су мале сеоске шуме. Затим има шума, које су колективна својина села, братства или племена. То им је уосталом све имаље, то им је све што имају јер су to брдскн крајеви. И ја мислим, господо,, кад је реч о комплексима шума, који могу бити реквирирани, да се не мисли, да могу бити реквирисане оне шуме, које су колективна својина села и племена и које су као такве веће, a с обзиром на број сувласника мале или средње. Зато ја бих тражио објашњење. Ако се не мнсли, онда нек се дода једна реченица, која he заштитити ту врсту шума од експропријације и нек се каже да колективни сељачки поседи не могу бити експроприсани. (Деметровић: To je унутра). Није унутра! »Јавно правна тела«, ja разумем тако, а вероватно и већина у одбору, да су то.она тела, која су добила повластицу за сечу шума, која су кудовином лостала власници шума. То су та јавна тела. (Деметровић: Села, општине). У Црној Гори свако ссло и свако племе или братство, имају .своју шуму. Она је њихова својила. Она се сматра као њихова својлна од кад они постоје тамо. Никад и нико лнје 'покушавао досад да им дирне ту њихову шуму. Они су већ јавно правна тела или могу постати. Али из ове редакцдје, ниеј им јасно, да су они заштићени, и бојим се да од тих сељака са оваквом редакцијом може бити љихова шума одузета. То нису, истина огромни комплекси, али колики су толики су, онл су својина њихова. (Др. Лаза Марковић: To je заштићено). Ако je то тачно. онда ништа не би сметало да се ради јасности каже ово: »колективне сеоске и ошдтинске шуме не могу бити екслроприсане« и онда имате чисту ситуацију. Др. Лаза Марковић: Неки пут he то бити потребно. Неко село може да лма грдно велике шуме и зато смо рекли да he то бити регулисано законом. Јован Ђоновић: Кад животна потребабуде захтевала, да се ова одредба промени, онда he se и лроменити. Др. Лаза Марковић: Расправља се о шумама. To није питање Устава ни закона него питање фактичног стања. Ако неко село има један грдно велики комплекс шума, није право да то све њему остане a да друга села немају ништа. Јован Ђоновић: Али, господо, има села племена или братстава, којп немају грдних комплекса шума, али имају већих шума, које су љихова једина имовина, од којих сада пемају никаквих користи, али сутра, ако туда прође жељезница, могу и да