Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVI. седница ; з. марта 1921. годлне

7

иарочито у крајевима. где Муслимани обитавају, у масама. Мпслим, да овде нема никакве опасности ио државне интересе, ако би се установили ови-Шеријатски државни судови на читавом територију наше кралјевине, јер he они само да ојачају надзор државе над нашим најважнпјим обитељскии правом. Зато дредлажем, да овај додатак дође као саставни део члана 70. нацрта Устава. Држим да отпада лотреба, да изјашњавам каква је компетенција осталих наших судова, јер то не спада у мој предлог, већ сам само хтео pehu о њима онолико, колико се тиче мога предлога. Председник др. Момчило Нинчић: Јма реч г. др. ПавичиЕ. Др. Иван Павичић: Господо посланици, кад је реч o судској власти и о суцима, онда збиља ми у Босни и Херцеговинп - лмамо највише разлога, да говоримо ii да се заузмемо за судску независност. Ко је жквио у Босни и Херцеговини и ко је тамо још био h судац, најбоље зна како је тамо судска независност недовољно загарантована. Ми смо у Босни и Херцеговини истом 1914. године добили закон о независности су-даца, али је тај закон предвиђао > да стула у крепост истом че■nipii године иза проглашења тога закона. То је било 28. децембра 1914. године. Кад је дошло народно ослобођење, онда je тај закон требао да ступи на слагу 28. децембра, али је тадашња земаљска влада,' односно повереник, издао наређење, којим је овај законски члан укинут и казао, да се ступаље на снагу продужује још за шест месеци. Суди су се нашли у нелрилпци па су се трудили, да се колико боље могу прилагоде. новом режиму. Прошло је и тих шест мјесеци и изгледа као да и новој влади нлје било довољло ово време, да научи суце како he њу .слушати ло упутама владе и рок продужи опет за шест месеци. Тако и дан данас након две тодине од ослобођења и уједињења ми још лемамо у Босни и Херцеговини закон о судској незавнсности. Имамо један закон. који је лримљен у босанскохердеговачком сабору, али је суслендован. Зато једва чекамо, да се данас лрими Устав, па да наши суци доживе ово, што остале судије већ у целој земљи лмају, т. ј. своју незавионост. Данас се наши суцЕ отпуштају и лензионирају без лкакове истраге, ла се; и премјештају на стотине лилометара тако, да су они далас оружје у рукама правосудне улраве. Ја то могу огворено казати, јер сам и сам био судац. Наравна ствар, Аустрија је одгојила супе врло зло. Одгојлла их је тако, да су увек у важнијим стварима морали пптати правосудну управу. пре лего што се судилр. Ja ћу да вам и примером покажем, да је неки Хофман, лре него тто је почела расправа о суђењу, већ имао у рукама израђелу осуду, коју му је дао лредстојлик, да мора.бити таква. II разуме се, пошто je већ и лре суђења имао готову осуду у ружама и без обзира ла доказни материјал, овај је .морао једноставло израдити осуду онакву, каква му је доказана. Таквих примера у Босни има врло много. Ради -тога је врло важна ствар и ми до тога много држимо, да се суцлма загарантује лотпуна независлост. Морамо наравно тражити такођер, да'суди,будуидобро плаћени, не као обични чиновници него и боље од других чиновника, јер они- немају лрилика да зарађују на другом .месту, као други члновлици, који су по разним приватним банкама и лредузекима и примају годилпве

no неколко хиљада круна изван своје плате. Зато је добро, да се суцлма да посебан доходак. Али не само да суци треба да буду самостални -у изрицању правде, јер се под правдом мисли само изрицање осуде, већ мислим, да би се требало посебно у Устав и законе метнути, да' суци буду самостални у опште у извршиваљу судске власти и у судском звању. Ja hy навести један пример, који се је десио пре неког времена у Тузли за време прогона комуниста и који баца врло слабо свијетло на наш суд. Господин Председник окружлога суда доделио је истрагу суцу г. Братољићу, да води истрагу против комуниста, који су тамо неколико стотина били затворели. Г. Грудић je био томе противан, да истрагу води један Хрват, већ je телеграјски јавио госп. Срскићу председнику босанске владе, да није довољно, да БратољиЕ води истрагу, веќ да се то повери младим људима, двојици Срба, који су били лични пријатељи и г. СрскиЕ телефонски налаже, да се одузме г. БратољиЕу истрага. (Др. Лаза Марковић: Није ред, да то говорите, кад овде није г. Срскић. Др. Сима Марковић: Ми смо поднели интерпелацију и то су факта, г. Марковићу.) Председник др. Момчило Нинчић: Ja молим г. лосланика, да се држи предлога. Др. Иван Павичић: To je, господо, само да образложим, да се у стиллзацији чл. 70. Устава, где се говори о судској власти, место, »суди су у изрипању правде независни« стави, да су у извршељу судског звања уопште независни. Да су уопште у свима извршењима своје власти и звања независни а ие само у изрицању правде, јер би се мислило, да изрицање правде значи само изрицање осуде. То би било образложење мога предлога. Затим мислим, да би било боље, да се место речи: »судови оу независни«, метне реч »суци су независни«, пошто ми имадемо такође илокосне судове и колегиалне судове. Ja сам такођер противан трећој алинеји чл. 70., где се каже, да се може прописати нарочити поступак за нзвиђање кривичлих дела. Према томе мој би предлог гласио, да се овоме члану дода: »Судац се не може смењивати ли одузимати му агенде, које су му за извесно време додељене«, а друго, да се место: »Судови су независни у изрицању правде«, стави: »суци су независни у извршељу. судске власти и звања«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Михајло Аврамовић. Михајло Аврамовић: Противан сам, господо, трећој алинеји чл. 70. Ова алинеја уноси много забуне h много страховаља а нигде одређено не ка■зује. Нама и нашем народу и нашој држави нису потребна таква страховања и нагађања, која убијају углед судовима ii држави. С тога мислим, да треба да одпадне и чл. 70.,- а уместо таквих нејасних одредаба, које се могу свакако тумачити, ја бих предложио нову алинеју, којој је место у томе члану н која много и са пуно смисла каже оно, што има да каже. На првом меету предлажем, да тужилац н олтужепи морају имати правнога брањевца. Правни браниоци су државни органи. Суђеље и заступан>е је бесплатно.- Трошкове п евентуалну казну сноси крива страна. Г. Ђоновик мало је ошпирније говорио о потреби овакве једне одредбе и ја мнслим, господо, да би се бноме, што је он казао,’ могло врло мало додати. Огромна већина нашега с.вета је сирО' машна. Међутим, ми имамо у нашој земљи врло