Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXV. седница 18. марта 1921. године

117

Др. Мате Дринковић: Ja сам ово споменуо само да кажем у мало речи, како је цела ова парабола од онда до данас одржавала се. Значи да смо ми 1918. године и 1919. године и великим делом 1920. годигге још стајали на становишту, да Ре Устав бити дело споразума а данас не стојимо на томе гледишту; Даље и г. Марко Трифковић Милистар Уставотворне Окупштине сетлће се овога, да сам ја једанпута у Миллстарском Савету казао: могуће je могу ja доћи и сам у Конституанту али и кад би био један само Хрват у Конституанти лпак би лмао права да заступам своје становиште по правди. Данас тога нема. Данас се Устав силом натура. (Др. Шимрак: Милом или силом како je то г. Јањић на једном збору казао). И јасамоиз дужности, коју осећампрема држави, ја још суделујем у овоме раду, ја не суделујем, господо, за.то, лгто лмам виле наде, да ћемо до споразума доћл. Ja хоћу само, да наш народ, Kora ja заступам, увиди до крајљих граница да споразума не може бити. (Др. Шимрак: Ми говоримо у име сжих Хрвата. Др, Војислав Јањић: А ми у лме и Срба и Хрвата и Словенаца). Потпредседник Јурај Деметровић: Ja упозоравам г. Шимрака, да је сваки посланик представник целога народа. Др. Мате Дринковић: Не радл се овде о споразуму као о једној празној речи, не ради се о споразуму таквом, да један или други наш члан суделује овде у параграфирању, или да се једна или друга или трећа његова реч уважи. Ради се о споразуму нашег пучанства. Ја вас упозорујем на другу једну ствар. Потпредседник Јурај Деметровић: Молим г. посланика, да се у истини држи личног објашњења. Недељко Дивац: Г. ДринковиЋу, то није лично обавештење. Др. Мате Дринковић: Ja вам захваљујем, што сте ви као опозиција против слободе јавне речи. Недељко Дивац: Ја ие бнх присуствовао овде, кад бих водио так.ву олозицију. Др. Мате Дринковић: Ви мислнте, да је ово сувишно? Недељко Дивац: Није сувишно на другом месту, али је код личног ббавештеља сасвим сувишно. Др. Мате Дринковић: Ja нисам крив. Ви ме прекидате, и ја морам да застанем. Дакле, господо, ја сам читао ово. Било је парламената, који су изглазали Устав, и онда је влада хтела да силом прође један становити Устав што би било овде. Потпредседник Јурај Деметровић: Молим г. говорника, да се држи у границама личног објашљеља, јер hy иначе бити принуђен да му одузмем реч. Др. Мате Дринковић: Ради се о томе,,да ли ја овде присуствујем као гледалац, или као члан одбора. Потпредседник Јурај Деметровић: Извините г. посланиче, али овде нема гледалаца, него само. чланова Уставног Одбора. Др. Мате Дринковић: Г. Министар је то сломенуо; и ja хоћу то да протумачим. Дакле, тамо ј.е било ових случајева, да- je парламенат, помоћу једне становите владе, изгласао један Устав, а пучанство је онда изгласало други Устав. То ја каЖем. Дакле, значи, да може блти и изабраних. застулника, који изгласавају један -Устав, кбји није у жељи

и у намерама пучанства, и јер ја знам, да овај начин рада и овај Устав није ни у жељи, ни у намерама пучанства, које ми заступамо, кажем да не могу примити одговорност, да' ја у таквој врсти Устава суделујем. Ja сам .са пучанством. Ja хоћу да останем са пучанством до краја, и суделујсм ту само да видим, je ли још могуће и не би ли се дошло на оно, што сам спомшвао 1918. године; је ли та могућност још ту или не. Не буде ли, онда, тгаравиа ствар, ја ни одговорност не могу преузети на |епе. И зато кажем, јер се друкчије ради него се ѕгорало радити, јер ова Конституанта није оно сувераио тело, које би морало бити. Потпредеседник Јурај Деметровић: Г. ттисланиче, ви већ злоупотребљавате право личног објашљеља. Молим Вас да скратите свој говор, да не будем принуђен одузети Вам реч. Др. Мате Дринковић: To je узрок, због кога ја овај рад, како он тече, не признајем законитлм. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. РајчевиТ. Милосав Рајчевић: Господо, кад товорим о пројекту члаиа Устава, који говори о шумама, узимам у обзир прилике, које владају у Црној Гори. У Црној Гори, као што је вама свима познато, народ је веома сиромашан и тај народ у Црној Гори може бити више мисли, да he му поправити материјално стање шуме, него што то у ствари оне мсгу чинити. Али у сваком сдучају ја не бих био за један члан Устава, који би не само у Црној Гори noro у свим деловима наше државе узимао поједш-imi сиромасима имање, .које je љегово тако рећи једино имаље. Ја никада не би пристао на то, да се Црногорцима одузме шума, тако рећи, то једино њихово имаље. Ја сам приликом рада у Уставном Одбору узимао учешће и давао објашњеља о приликама, noje су у.нас. У нас јавноправна тела нису ошптине, јер оне нису образоване-може бити онако, као втто би закон тражио,- да те општине буду образоване. Због тога је ушла одредба у закон »јавноправпа тела, која већ постоје или ће се образовати«. Овај одељак ушао је чисто ради тога, да, ако не достаје тим јавним телима ошптинама црногорским те формалне стране, Да се сматрају као јавна тела, да се нмају допунити према закону. Дакле, црногорска општина онаква каква је, и како је сматра наш закон, она је равноправно тело, јер по нашему закоиу општина има двепрсте заједничке својине, т. ј. селину и планину. Селина је непосредни део између села и планине и тај део обично се је делио на тражење једнога дела оних, које je закон предвиђао. Ако се збов ошптине изјаснио, да се селина дели, она се дели. Што се тиче планина, планине су употрзбљаване за заједничку употребу и за поједину потребу, колико је коме требало. Из те ошптинске шуме никоме није браљено да прави кућу или да узнма колико је потребно којему члану општине за градљу куће. Ta планина није брањена за испашу. Према томе, те планине и ако нису дељене, оне се сматрају као својитга општине и општина има право да те планине и ту гору дели и продаје и поједине општине су ту гору већ . продале. Ја свакако мислим, кад су поједине општине продале ту гору, да не би било разлога спречавати, да продају ту гору и остале /ошлтине. Али како ће искоришћавати гору општине и. јавна тела, о томе he доћн посебни закон. У сваком случају, ја мислим, да нигде није казано, појединим лицима не може се одуѕети ова шума. без