Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVI. седница

21. марта 1921. године

119

Подела на области врши се законом према природним, социјалним и економским приликама. Једна област може имати највише 700.000 становника-. Две или више мањих области могу се спојити у једну већу. Коначну одлуку о томе доносе обласне скупштине дотичних области. Но и таква област не може имати више од 700.000 становника«. Дакле, као што видите, господо, овде је место 600.000 повећано на 700.000. Овде је унето, да је довољно, да сама облас-. на скушптина дотичних области реши спајање дотпчне области и да за то више није потребно ничије одобрење, него да се те области одмах могу спојпти у једву област. У исто време стилизовано је једно прелазно наређење (чита); »Док се законом не изврши подела на области, дотле ће окрузи у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Далмацији и Слове.нији и жупаније у Хрватској са Олавопнјом и Војводшш, важити као области и вршити функицију области по овом Уставу«. Према томе ранији члан, који је влада у свом нацрту била поднела Устаовтворкој Скупштини, гласиће, како сам га сада прочитао. Председник. др. Момчило Нинчић: Ja мислим, да водимо Дискусију о члану и заједно о ггрелазном наређењу. Има реч г. др. Мате Дринковић. Др. Мате Дринковић: Господине председниче, у пословнику, који сте ви изгласали у члану 17 ка-‘ же се (чита); »Позиви на седш-nie одборске објављују се народним посланицима на месту нарочито за то одређеном у згради Уставотворне Скутпптине, а имају се доставити лично сваком народном лосланику, ако при закључку последње седнице није био утврђен дан наредне седнице одбора. У суботу мл смо утаначили, да буде седница у јутро. У јутро је с-едница одгођена, не знам ни сам како и зашто. По подне такођер није било седнице, а изгледа., да би морала бити данас у јутро. Ја сам дошао и Да једаЕшута је решено, да буде седница у 4 сата по подне. Ако се ви неколицина споразумите, када ће бити седница, то још .није знак, да.смо се ми сви споразумели. Било бкдобро, да у будуће ви, ако овако одгодите без разлога за једаи или два дана седнмцу, да нас обавестите, или ако то не .можете, да нам барем свакоме лично доставите, да се седпица.одгађа. To je једно. Ми још барем мојим знањем нисмо знали, да је тај 111. одељак одгођен. Taj трећи одељак није се свршио на једанпут, бар да се је обзнанило какав ће бити дневни ред. Ви, господо, од једанпут напуштате трећи одељак и почињете нешто сасвим вово. Ми, који нисмо знали за то налуштање, пемамо овђе ни потребних података, нити смо се могли спремлти да говоримо о томе одељку. С тога би.било најбоље да се ова расправа за данас одгоди, а данас да наставите расправу о одељку 3. па да тај одељак на овој седници завршимо. Мешање ствари једне с другом на овај начин, као птто ви то чините, МИС.ЛИМ. -да није потребно, нарочито у овако важним питањима. То су само неке смицалице, које пе би биле потребне у одбору, где долазимо да расправљамо најважније ствари потпуно неприправпи, јер не знамо о чему се говори. Предеедник др. Момчило Нинчић: Ja желим овде да одговорим госттодину на обадве његове замерке и кажем, што се тиче одгађања, да сам свој господи, која су била овде и господи која су на време дошла саошптио, да се седница одлаже за данас после подне у 3 и пол часа, а господа, која

нису дошла, нису могла бити ни обавештена. То је њихова кривица. (Др. Шимрак: Ја сам био у клубу). Што се тиче друге замерке г. посланика. прошли пут кад је било говора о аграрној реформи, ja сам каЗао, да ће гледати да ту ствар пожуримо и јасно je било из мога говора, да се идуће седнице не he говорити о аграрној реформи. За дискусију о чл. 62. морали сте бити спремни. Већ онда кад је био свршен чл. 61. могло се je очекивати, да ће се иаставити чл. 62. Ми смо се сложили, да се о томе члану расправља, а било је довољно времена за споразумеваље. Ми дискусију о чл. 62. настављамо и молим господу, која желе о томе члану да говоре, некасе изволе јавити за реч. Реч има г. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Господо народни посланици. Господин председник ће ми дозволитл, да лонајприје у име Југославенскога Клуба кажем нешто на његову садаљу изјаву. У сваком парламенту, пе само сваком парламенту него и у сваком малом одбору, кад се ради о једном важном питаљу, онда се свима члановима, то пнтање барем један сат унапред стави до знања, да могу о томе мало размишљати... Председник др. Момчило Нинчић: Не, господине посланиче, о повреди пословника немате гграва говорити, о једној повреди има права да говори само један послапнк. Др. Јанко Шимрак: Ja не ћу да говррвм о повреди пословника, него о овом предмету. Ово није с.тари предмет, као што сте то ви тврдилк, г. председниче, него један посве нови предмет. Ми смо познавали стари Ваш стилизовани предлог, али ово је један новв предлог и једна посве нова ствар. Ја сам хтио c овим казати. само то, да најодрешитије просведујемо против овакве опструкције, која 'се вршп са стране председништва Уставног Одбора. Југославенски Клуб je већ у пленуму изнио свој предлог, што се тиче овога предмета. Ми смо место овог члана ставили други, који према нашем предлогу гласи (чита): »Држава Срба, Хрвата и Словенаца дели се- на покрајине, округе и општипе. Покрајине су ове: 1. Србија, 2. Хрватска и Славонија са Међимурјем. 3. Босна и Херцеговина са Далмапијом, 4. Црна Гора, 5. Војводина, 6. Словеначка ,са Прекомурјем. Морам изјавити у име Ју-гославенског Клуба, да се, што се тиче питаља Далмадије, можемо потпуно да сложимо са становпштем Народнога Клуба, који каже, да Хрватска и Олавонија са Далмацијом заједно чшти једву покрајтшу. Ако ће Далмапија закључити, да се рађе припаја Хрватској и Славонији, ми не ћемо против тога имати дикакве замерке. Дозволите ми, господо, да посве кратко образложим овај свој предлог. Ако погледамо у повест словјенску на балканском полуотоку, онда ћемо наћи ове покрајине, које сам сада набројио у читавој словјенској прошлости. Истина љихове су се међе од времена до времена мењале, поглавито према снази словјенских кнезова и владара, који су у току времена владали на словјенском југу. Године 395. после Христова рођења синови цара Теодозија разделили су покрајине на Балканском полуотоку, у којима још нису становали Словјбни, тако да су биле тзв. 4 Паноније. Панонија супериор и Паношгја имфериор потпале су под Западно Римско царство; а Источном Римском царству потпала Је провинпија Праевалис. која је у гцлавном срчика 'Србије. Једна и друга Паноиија потпале су под Рим.