Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVI. седница 21. марта 1921. године

123

Ја, господо, знам, као што је казао г. Жарко Миладиновић, да је и Јово Бањанин играо малу улогу. Жалосно је, да они, који су цијело вријеме рата водили југословенску политику, нграју сада малу улогу. (Др. Славко Шећеров: Он је увијек играо малу улогу). Малу већу улогу, сигурно него др. Шећеров, у што сам убеђен, a то he и господа из већине потврдити. Ово је увреда за г. Бањанина. Ми у овој ствари морамо бити потлуно искрени, п не би било право, кад бисмо данас ишта затајили. Ми знамо све оне жртве, што их је претрлјела Србија, што их је претрпио српскл народ. Ми их знамо дпјенлтл л ми знамо, да се мора посаградити оно, што је порушено, и да треба показатл и учинити матерлјалну потпору овом сиромашном народу. Али у првом реду да треба накнадити претрпљене штете. Али шта не бисмо ми хтели? Ми не бИсмо хтелл. да се кроз чптаве деценлје л децзније каснпје води једна хегемопија економска, да се водл таква економска хегемонија, да једне области буду у неку руку привилегисане, а друге да буду запостављепе и што се тиче жељезлица, л што се тиче путева, л што се тлче свих осталих соцпјалноекономклх питања. Мл се тога бојлмо. Ми имамо овде пред собом Владпн лриједлог о диоби државе. Ви сте понајприје имали 35 области; онда се у новинама јавило, да је то лревлше, л да he их бити 20; касније се рекло, да he лх бити 16, а сада. је изнесел пов лекл предлог, у коме се каже, да областл не смију имативишеод 700.000 становника и да се те областп могу касније спајати, али само тако, да не могу пматл впше од 700.000 становника. Ако код тога спајања области буде саMG- за једну или две хиљаде влше сталовника од 700.000, онда се те областл више ле he моћл да enoje. Вл сте код подјеле области постулали математичком тачношћу. И када сте израђивалл овај члан, ја мислим, да је један непрестано држао логарлтмлчке таблнце, да би се вндјело тачно, колико Југославена може бити у једној области. Ако је тај број лрекорачен. онда влше пема области, нити може битл стапаља. Ја се дивлм вашој политичкој мудрости л зрелостп, коју сте овдје показали. Г. др. Вошњак се и особно. а у најновије врпјеме п са својом странком заложио за централизам. (Др. Б. Вошњак: Није моја странка, него самостојна странка!) А ол је 1910. године издао једну књлгу у наклади »Словенске Матице« са насловом: : >>Устава тпт Управа л.ллрских дежел«. У тој књизи црта г. др. Вошљак фралцускп централизам, а особито француски централизам, какав се јављаутзв. и.дирским покрајинама, лала стр. 255. између осталога, вели ово: Б>Једноставност францускога управнога система не рачуна с ж.ивотним потребама народносно млјешанлх држава. Само је по себи разумљиво, да организована народност ллје позвала, да буде на штету пндлвидуалностлма, што су их оствариле хнсторијске силе, ни да умањује уллив суверенске модерне земље. Услјешни об-лик нове дедентрализације тежи све влше за правном разликошћу«. Господлн др. Вошњак надаље наводи л изјаве свих, којл cv се борилп протлв лентрализма. Ове изјаве г. дра. Вошњака у години 1910. посве су разумљиве, ако знамо, да је он као члан Југославенске лиге лотписао двије манлфестације на народ, у којима не само да су овакова начела изражена лего су и прошлрена. тако да је г. др. Вошњак у то до-

ба био федералиста. (Др. Б. Вошњак: Нисам никада био. Читајте списе). Председник др. Момчило Нинчић: Господине послаличе, вл већ одавна обећавате, да ћете свршитл, Скооо he бити један час како говорите. Др. Јанко Шимрак: Питајте одбор, да ли дозвољава, да ја смијем говорити. Обичај je парламентарни, да се говори, а ја мислим, да ћете блти тако либерални, као што сте и цо сада били, na ћете ми дозволити, да говорим још пет минута. Маркиза ТТомпадоур пише на једном мјесту у својим мемоирлма (члта): »Данас ми се краљ хвалло, како има извештај од министара, да га сва Фракцуска воли. Одговорила сам му: Сире’ Залуд вас воли сва Француска, ако се у њој налазе само трл човјека, којл вам снују о глави и Ви не можете мирно славатл«. (Преклдаље). Ако је човјек смијешан код смијешних ствари, онда је то разумљиво, али ако је смијешан код озбиљних ствари, онда се то зове једним именом, које nehv овде да споменем, кад бих га споменуо, рекао блх га за г. дра. Шећерова. Господа моја, темељ сваке државе јест задовољство народа. Ако ви хоћетеда имате задовољзтво парода, онда не ћете да ову државу већ у љезиним почетцима, већ у њезиним темељима уздрмате, онда не ћете, да се центрифугалне силе све јаче и јаче јављају, онда је потребно да ви рачунате са читавом прошлости л са читавом традицијом нашега народа, онда je потребво, да већ једанпут престанеке са централпстлчком провокацијом, да лрестанеке са једним поллтичким дилентатизмом, ла да се ставите на поље реалне политике, да гледате и тражите узроке у Устав. Одбору, као што сам Kasao зашто овдје нема Хрвата, зашто је у Уст. Одбоnv незадовољна већлна Словенаца против вашега Устава. Ви можете донијети Устав, јер имате за донашање Устава већину, али пазлте, што вам ми данас кажемо. Ви ћете гурнути још у веће незадовољство и онако незадовољан иарод. Сви они, који tqворе, да наше аутономије имају какву протудржавну клицу, да не даду држави све атрибуте, које она мора имати, ти говоре једиу велику пеистину. У налгем је лрограму бистро п јасно оцртано, да ми тражимо једну државу. да ми тражимо једнога носиода државне власти, једнога носиоца загсонодавне власти, али ми не ћемо. да се као што наш народ каже, све торбе носи у Београд и све да буде овде, него мислимо. да се поштивајући и тгрошлост и садашњост мора држава подијелити онако, као што смо ми предложили. Ја опетујем свој предлог, који гласи (чита:) Држава Срба, Хрвата и Словенаца дели се на покрајине, округе и општине. Покрашне су ове: 1. Србија, 2. Хрватска и Славонија са Међчмурјем, 3. Босна и Херцеговина са Далмацијом, 4. Црна Гора. 5. ВоЈводина и 6. Словеначка са Прекомурјем«. Изјавио сам да се Далмација може прикључити Хрватској и Славонији, као што тгредлаже народни клуб, ако она сама то одлучи. Председник др. Момчило Нинчић: Ja мислим, да господин посланик може бити задовољан што сам му дозволио, да говори цео сат. Реч има г. Вујичић. Милорад Вујичић: Кад смо добилнвладинттројекат устава и кад смо приступилн решељу уставнога питања, онда је у свима политичким круговима истакнуто, а нарочпто у овоме уставном одбору, као 16*