Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

124

Стенографске белешке

највећа баријера ово питање, које сад овде ми расправљамо л да они, који нису били ради да се донесе Устав на овај начин како смо започели, сматрали су, да ћемо иа овоме литању аќо ле ласти, оно се спотаћи. Ja мислим, да је овоме питању дат велики значај због тога, што је оно узето логрешно. Овде се истлче, да се овим питањем утиче на традиције л обичаје Срба, Хрвата и Словенаца. Ја то апсолутно не видим у овој одредби уставнога про-' јекта. Циљ овога члана, о коме сада говоримо, је тај, да се подели наша земља админлстративло и даде правац, како he се с њоме административно управљатд н владати. Никакове везе нема подела са обичајима и традицијама ни Срба, ни Хрвата, ни Словенаца. Свакоме од наша три племена остаје шлроко поље, да негује и подржава с.воје обичаје, обичаје и Срба, обичаје и Хрвата, обичаје и Словенаца. Ми имамо и у Србији округа, и сви лаши окрузи имају неке нарочите своје обичаје и не само поједини окрузи, него чак шта више и поједини срезови. Узмнте у округу лодринском имаде 6 срезова. Ja hy да набројим само три и то мачванскл, азбучковачки и јадароки. Кад видите једнога сељака у народном оделу лз среза мачванског или азбучковачког лли јадарског, ви ћете одмах на први поглед познати из којега је он среза. Они годинама живе у једноме округу и у једној административној јединици па лм крај евега тога ништа није сметало да негују своје обичаје. Таких прлмера има маса. Исто тако кад Судемо целу земљу поделили на области, ништа не he сметати Хрватима или Србима да своје обичаје у дотичној области негују д подржавају. Лико faehe узети ужички округ и пребацитл у Загреб или обратно. Према томе сматрам, да овакав начин како је узет у овоме пројекту, да се наша земља дели на областл, области на срезове, а срезови на општиие, je врло повољан и тако треба да раднмо. Ha тај heмо начин бити апсолутно потпуно изједначени и ту нема никакове хегемоније Срба над Хрватима, нити ја влдим од куда може бити те хегемоније, кад се и код нас у Срблји окрузи исто тако деле на области са 700.000 становника као што се деле и у Хрватској. Одакле онда може бити ;мајоризадлје једнога племена над другим. Опет велим, да.сва ова заоштреност, оштра дискусија, и бојазан ради овога питања потиче само зато, што се ово питање, »административне области«, везује за поједича наша племена, a то М(ђутим једно с другим нема ликакве везе. Ја сам хтео само да то кажем начелно о авом питању. Што се гиче саме стллизације, ја бих ичао слмо да кажем, да мислим, да је незгодно што. се вччлс утврНује 700 00'.' становника. Може се десити, да један малк крај. јсдна општина по свом географском положају, ло сасбраћајним и економскпм лриликама хоће да лрииадне једној области, али гамо зато, lUTO у тој области већ имаде 700.000 гlановника, она може и мора бити одбачена и ла 10 сати далеко да иде у другу област. Зато би ја прелложич, да би требало одредити неки минимум и максимум каг.о би се тој незгоди избегло. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Дулибић. Др. Анте Дулибић: Господо, имаде већ преко две године, што смо се ујединилп и кроз ове две године није се друго говорило него о нашем јединству ii како ћемо ми то наше јединство учврстити.

У знак тога јединства настала је и ова наша Уставотворна Скупштина и после тога како је ова Окупштина била отворена, дошао је лацрт Устава, који у овом погледу, о којем данас баш разправљамо, који баш руши то јединство место да га учвриЖје. Овај нацрт Устава не значи ништа друго него раскомадање наше државе. Не ради се ту о томе, да смо ми љубоморни ла наше обичаје, не ради се ту о обичајима, не ради се о хисторичким гралицама и хисторичким успоменама, него се ради о живљењу, ради се о народним енержијама, Koje се морају развити у појединим крајевима, ту се ради о утјецају народа у управи. Овом вашом под-злом Ви сте то уништили. Поједини крајеви he страдати али од тога највппге he штете трпити цела наша држава. Ја кад сам логледао у овај нови надрт Устава, нисам знао, а не могу још ни сада разумети заправо, што су заправо састављачи тога нацрта с љим хтели да постигну. Најпре имадемо један део, који би морао бити члан Устава 62., онда имамо прелазна наређеља, која значе таково разкомадаље лржаве, да се rope не може ни замислити. Ја бих хтир да ми се каже, како he се Далмација владати а како Словенија. Овде се говори о окрузима, а ДалмациЈа нема округа, она је подељена у 14 котара. ТТредседник др. Момчило Нинчић: Господин Млнистар за Конституантужелио би давам даде одмах објашљења о томе. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ja сам пропустио да то 'мало пре кажем, ла ћу сада да речем. Пре него што Устав буде стављен у важност, мисли се, да се Далмација подели на два округа. Словенија исто тако на два, а Црна Гора на један округ, јер су садаљи окрузи врло малени и nehe остати тако, како je досада предвиђено, т-т с погледом на такво уређење донета је таква установа, да се Далмација дели у два округа. Словенија такођер у два округа. а Црна Гора у један. То сам само хтео да кажем ради објашњења. Што he бити и како he то бити, то има даље да реши Уставии Одбор и Уставотворна Скупштина. Др. Анте Дулибип: Само ћу- опазити, да he ова прелазна наређеља. како су овде предвиђена, остати нешто трајнога све дотле, док се не установе области, јер се овде говори »Док се законима не изврши' подела области«. Што се пак тиче нових округа, који би се створили, то је за мене нешто нова. : Дакле господо, две године и no су већ прошле од нашег уједињења и нисмо могли кроз те две и по године втгдети. да постоји на нашпи управним местима у држави, неки добро промпшљепи и на широко засновани план. некп савршенн програм. како ~да се та јединствена држава пзгради. јер о томе није код нас грворено, а ми морамо ту државу изградити. Ja нећу овде да рекриминирам, радило се овде нешто, али то су били екслерименти, који нису довели нпкада до оиог правог резултата, који се желео постићп. Морам да то ложалим, што овај нацрт Усфава са оваквом поделом земље и'са оваком управном организапијом, као.што лредвиђа овај Устав, није донелхено до знања наше јавности, већ против овога избора морам се жалити, што та изборна борба и изборни представници, пгго тај избор нпје следио на ллатфорлу разних дивергентних млсли л оних захтева л жеља пучанства јер можда би у том случају ова СтИпштина друкчпја била и без двојбе би друкчнје изгледала, него што данас изгледа. Скупштина је била заскочена са