Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

146

Стенографске белешке

уједињеној Краљевини. А кад је у Орбији на томе рађено и кад је у Србији о њеном политичком стању дискутовано, стално је приговарано, па чак и од н?еких од озбиљнијих група и порицано да у Срблји има слободе, стално je о српском законодавцу говорело, да је засновао чист поллцијски режим и да су му запони и установе реакционарни. Али садакадје са засебним животом Србијинлм свршено, ми -змо свде л у овоме дому и свуда и на сваком месту чули где се говори, да je у Србији имало доиста слободе. II nama браћа изван Србије и наши пријатељи на страни чули су већ раније сложно признање, да у Србији постоји права истинска слобода. А само они, који Србију нису знали, говорили су, да у Србији влада полицијски режим и да се тај полицијски режим xohe из Србије да пренесе преко Саве и Дрине. Зато, господо, ако останемо при оном духу, при оним погледима и при оним методама, каквим су се и уставотворац и законодавац и политички правци и политичке странке у Србији руководиле, ја сам уверен, да ћемо ми и у уједињеној Краљевини имати не полицијске режиме него режиме лраве народне слободе. Ми радикали у том погледу -остајемо доследни и ми нисмо издали ни своје традиције ни програм, са којим смо пред народ о изборлма изишли. Овде је баш сад казано, да би се народ према нама друкчије понашао и друкчије -одазвао, да смо изишли са оваквим програмом, а не са онаквим вакав je лредстављао нацрт Устава г. Стојана Протића. Господо, ми смо изишли пред народ не са нацртом устава г. Стојана Протића, него са нарочитим рзбзрним прогласом резолудијом и извештајем ca name партијске земаљске конференције, у којима смо тачно и прецизно изнели своје погледе и мисли. И на то имамо одзив народни, n с тим ми у ову ларламентарну заједницу улазимо, да договарајући се са другим странкама радимо на пспуњавању својих обавеза и дужности према бирачима, али и према целини државној л њеној будућности. Само наше је схватање и може бити да је то недостатак онпх, који су се васпиталл политички у Србији и који желе да из Србије по штогод лрзнесу у нову Краљевину, наше је гледшпте нешто друкчије него оне господе, која самоулраву схватају на неки други начин. Господо, самоуправа није што je федерализам, није ona ни оно што је аутономизам, па се од самоуправа не може тражитл оно што се тражи од аутономистичког и федералистичког система, као што траже господа посланици Пучке странке и Народног клуба. Ja hy, господо, то објаснити na једном примеру. У нас се због тога, што je за ове две године било разних коалиционих влада, и што се је при саставу покрајинских влада узимало много што шта у обзир, завело стање па нам представници у владама покрајинским нису били зачно огледало оног стаља, какво је представљала влада у центру, у Београду. Али, господо, због тога је настала једна забуна, па се сталозамишљати, да за то, што то није бдговарало потпуно ономе, што је било у Београду, оно тамо покрајилском и самоуправном систему мора одговарати расположењу народном у сваком од ових делова државе. Према томе смо и овде чули како би у Хрватској требало да буде бан из Радићеве груле, а не бан који има поверѕље централне владе, која излази из централне скупштине. То је основна разлика између погледа наших и господе, која нас критикују, и ми о тој разлицл можемо дискутовати али ипак будемо на чисто, да ово што ми предлажемо није у себи ника-

кво насиље, узурпирање, да ово није никакво полицајство. Разлика је дакле у томе, што ми сматрамо да у сваком делу државе треба да има један државни представник за државне послове, који he представљати државу и у суду и у војсци и у грађанској администрацији, као год што сматрамо да и нарзд, било цео или по појединим деловима, областима, срезовима, општинама, треба такође да је представљен, али да овим народним учешћем не негирамо државу нити у општини, срезу и областима нити у појединим садашњим деловима народа у држави локрајннама. Ја признајем, да ово двоје није лако израдити, али се то мора израдлти, а нарочито у оваквој држави, која је састављена од једног народа. Ако се не прими овакво схватаље него се лолази од другога једноставнога гледишта; или само са гледи-шта државног, или само са гледишта народних слобода и историјских традиција и права лојединих делова народа, онда he се моћи, господо, паhn много разлога, да се каже час какб ово у лашем раду и предлогу не. ваља, час како оно не ваља. Вато he нам једни моћи казати: »Ово вам и сувише посведочава централизам«, док he нам други казати: »Ово води партикуларизму и сепаратизму«. Господо, ми смо позвани по дужности дрема отаџбини и према народу да нађемо ту праву меру и да чувамо и једно и друго. Да ради јединства счувамо онб што представља целину, а да очувамо и оно што представља делове народа и земље, вољу меснога становшништва, али олет у интересу јединства а не само у интересу локалном, да би то место што јаче, што боље доприносило развитку целине. Зато, господо, ми морамо стати на гледиште, да поједини делови нашега народа пемају никакво изузетно право према већини. Ја се, господо, с таквим демократизмима не слажем, и то није данашњи аргуменат, који извлачим ради овога тренутка и претреса, него сам ja о томе давно писао н увек мислио: да пи један део народа нема права, да се одметне од целине и да прилази коме другоме, да лактира са туђином. Видите, господо, по схватању моме и неких мојих пријатеља није требало лризнати право Корушкој, да решава сама о судбини тог дела наше отаџбине. Нешто под прктиском јачих сд нас, а нешто под утицајем погрешног демократисаља ми смо пристали на оно плеблсцитарно решеље и ако смо имали предлога/за! једно : компромлсно z повољније решење. Господо, нашајенесрећла историја била таква, и не смемо заборавити, да је она оставила тешких трагова на нама, и ми о њој и тим њеним траговлма треба да водимо озбиљно рачуна, и треба да се врло добро чувамо. да нас ти несрећни трагови не заведу, и не преваре, те да поједини делови истакну према целом народу и отаџбини као према нечему туђем. Видите, господо, менп је мило што овде у овоме дому нисам чуо, ни данас а ни за цело време нашега рада, да се неко истиче према целини као према нећем туђем. Алп мени је жао, ihto jeдан данас врло значајан представник хрватзкога огранка нашега народа у Хрватској г. СтјеланРадић говори о Београду и о свему овоме овде, говори као о нечему туђем. 6н признаје да смо ми један ларод, једна народна целина, па ипак и лрема Владаоцу, Врховноме Команданту, и према овој Скупштини, и према целој земљи, говори као о нечему са чим сн преговара сасвим као нечим особеним и одвојеним. (Сима Марковић: Према режиму и влади). Ја бих волео, да је овако како каже г. Сима Марковлћ л ја