Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVII. седница 22. марта 1921. године

147

шта више верујем, да г. Радић у души и не сматра, да је ово њему туђина, јер ja љега знам одавно, али видите таква је сад љегова политика; трка за куглицама довела га је дотле, да он топл најлепши део своје прошлости и вређа ауторитет своје рођене домовине. Ја сломиљем ѓ. Радића, и ако није овде, зато штоје он са својим друштвом крулан чинилац, зато што се ол лпак мало узима овде у одбрану, а спомињем га мало и зато, што има тенденција да се овде говори радићевски нама, који заједно вршимо сарађиваве на уставном послу: »ви«, »ваш Устав«, »ваша Конституанта«. Не, господо, нема овде »наше-ваше«. Ово је заједничко и из те заједлице не треба а по моме уверен>у и ле сме се нико одметати. Мени је жао, што су приллке довеле дотле и што су може блти и наше погрешке и моје и мојих другова погрешке довеле може бити до таквогастава- до тога лздвајања, до тога делеља на »ви« и »ми« у томе смислу —, али ја ипак не могу лризнати то делење. Ја не могу признати, да неко од нас има права одвојити се из овога посла и оставити га, као да је то посао леких људи туђих љему, а да он може ићи својим путем и не примити за ово одговорност. II мени је веома жао, што је та улога пала у део г. Дринковићу од стране његових другова: да нам он јуче нешто у томе смислу каже, да нам добаци како мл хоћемо да наметнемо овај Устав а он да се остави у страну, лли како је пре неки дан казао за cede и своје друтове: ми смо посматрачи, ми само гледамо шта ви радите у тој вашој Конституанти. Па видите, господо, ми смо у тој Конституанти говорили и не заборавите, говорило се баш из г. Дринковићу најближих кругова, из оних кругова из којих је поникао Народни Клуб и пучка странка, стално се говорило о најразличнијим приликама најпре лредставнидима Краљевине Орбије, а лосле и лредставницима наше садашње Краљзвине. »Немојте сада радити то, сачекајте најпре Кснституанту«. To je рађено и на Крфу, то je рађено у Женеви, na то je рађено л овде; свуда се говорило: »Чекајте Конституалту«. II много ѓсе добро дело, и политичко и културно и прнвредно спречило, није се- допустило да се сврши, јер се говорило: »Ви лемате права да то свршите, то је право само Конституанте, то само Конституанта има права да сврши« Па шта сад блва. господо? Конституанта се сазива, избори су свршени, и ако им се и може наћи ло где где какав недостатак ипак им се не може рећл, да у целини нису лравилно извршени, па се илак сада овој Конституанти не призпаје лраво да ола сврши овај посао. Па онда још нешто, господо. Кад смо се саотали овде, онда се тражило за ту Конституанту лраво суверености, лотпуле суверености, а далас се каже: »То што ви радите, за нас не важи!« То је, видите, једна контрадикција. једна инконсеквенција, једна од оних инконсеквенција, које се не могу допустити. Наравно, оне се могу чинити, лротив љих нема законских прописа, али има нешто што кажљава такве поступке, а то је развитак самих догођаја. Мени се можда не he веровати, биће свакако међу вама и таквих, који he ми веровати, али he битл и леки који he ми лри томе приписивати можда какве ситне или какве друге личне мотиве, али мепи је свакако веома жао што не видим, да је у овом нашем уставном послу застулљел и сразмеран део представника хрватскога дела нашега народа, што

није заступљено онолико, колико би требало да буде и каква he бити последица од тога? Биће та, да де овај посао битл свршен без љеговог учешћа и без оног утицаја, који би ти- хрватски представници овде извршили тражећи и радећи, да се уставно питање реши више у смислу њихових захтева него- ли овако без љих. Па сад кажите, ко је за то крив? Кажите, и да смо сви криви, или да је врив само Пашић, Протић, Прибићевић или ко други, како хоћете, али без обзира на то, ко је крив, ви имате пред собом факт, да оно што.се онде извршује бива извршено, без учешћа тога дела хрватских представника, па онда без резултата тога учешћа. А кад, господо, кад све ово буде свршено, узалуд ћете винама реќи:Пашта лас нисте пигали и лослушали. У политици се мора активно радити. Мора се свој део изборлти и извојевати као и у сваком другом раду. И у политици, као год у ратарзтву и у бродарству и у трговању постигнути резудтат је последица уложеног рада: нема ништа онако да ладне. Има, ретко, да ладне по неште са крушке, али је најбоље и најпоузданије оно, што човек избори сам својим радом, својим залагањем за чим тежи. Ви видите, господо, да ja сад говорећи веlг o оном другом питању, о литању: у колико ова предложена уставна одредба задовољава и у колико повољно решава односе између оних грула међу лама, које представљају наша три народна огранка. И' као што видате, ја унапред кажем, да она еву страну питања не задовољава, и несумњиво је, да he то битл највећи недостатак овоме нашему Уставноме раду. Ми смо, као што сте сами видели, стално седоговарали с осталим групама одборника о оиим другим питањима, која смо до сад претресали и решавали. II ако су господа комунисте гласали увек илн готово увек, против онога што омо радили и решавали, опет је било ствари, предмета, где смо сасдушали и њихове жеље и предлоге, и не може се ни за н>их казати, да смо лх сматрали као туђе, и да нисмо и о љима мислили. Видите, то је догзварање, то полуштање одједанпут у логледу захтева народнота клуба сасвим престало. А за Лlто је, господо, престало? Престало је зато, што су нама постављени такви захтеви, да с њима улраво неумемо разговарати. Ми смо, гозподо, створили овде пре две године општом сагласношћу једну државу, а сад одједанпут тражи се нешто друго. Најпре се управо тражила аутономија. 0 аутономији могли смо још и говоритл, али се после тражило за државу федералистичко уређзље.’ Федералистичко уређење међутим предпоставља више држава, а то нлје више она једна држава, на коју смо се сви сложили. То значи, да кваримо и рулшмо ово нашта смо се сагласали. Да се залитамо: залтто? Шта се десило лово за ово време што би нам доказало, да треба да се растуримо у Birme држава? Да, у више држава. Ja не hy да улазим уту ствар дубље, као правник или профззор, али главно је, да се после тога отишло још и даље од блажег федералнзма и тражила се савезна држава или савез држава. Ja о томе морам пре свега pehn, да су некаквом чудном сллом проглашене за државе, које треба да склопе ову нашу замишљену државну заједницу, земље и извесни делови Отаџбине, који ни-’ кад нису били држава. Кажите ми, кад је Војводина блла држава? Кад је Далмација била држава?. (Чује се с лева: Ко тражи то?)Питате, котражито? 19*