Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVII- седница 22. марта 1921. године

151

Др. Богумил Вошњак: Господо, ја констатујем да је ова дискусија постала посве политичка уместо да би била стручна. Ни ја сам не сматрам, да је ово питање само питање локалне управе него и каше ■ошлте државне администрације. Али пре но што би томе приступио ја сматрам, да треба најпре подпуно издвојити овај политички део. Пре слома ми смо сви идеално гледали у ову нашу будућу државу, a сада наједанпут људи се жале. Немогуће je, госиодо, да са оваквим једннм идеалом, кад се дође у додир са реалним приликама, да би били сви задовољни. Треба времена и треба нешто асимилираља па да се један идеал потпуно испуни. Говорило се овде много у приликама у Хрватској, ма да то није толико у вези са чланом 62. Заборавило се je, да су догађаји и овакво стаље у Хрватској настали после једне страшне демагогије. Јер господа Радићевци су говорила народу: немој платити порез држави, немој ићи у војнике. Тиме се је мо-гло успети, али само тренутно успети, али не стално. Господо, почели смо ову дискусију јуче са Дирилом и Методијем, са Томиславбм, са Душаном Силним. Али, господо, то ннје право значеље рве дискусије. Ја гледам на овај проблем са једног потпуног практлчног тледишта. Право је значење у томе, да ми дамо овој земљи једну добру админжтрацију. Ја овде долазим у известан сукоб са мнзгим предговорницима, јер не употребљујем н нисам у целој својој изборној кампањи никад употребио реч аиномија, а зашто то? Јер реч аутономија, то је тако нешто еластично, -то може значити млого, може значити аутономије једне вароши, једне општиие, једне' династије; јер и династија може имати своју аутономију; има 'сто разних ауто-номија. То је једна реч, која може значити много и ништа, и ја мнсчо радије и увек. сам употребљавао реч месна управа. локална управа, то је она управа, која се извршује на лицу места. вани у провинцијама са помоћу и са радњом локалних елемената. И право значење пвога члана 62. јесте, да се створи оваква једна месна, локална управа, где неће бити Београд у свему одлућујући, него да постану други маљи центрл, који ће конкурисати међу собом. Код ствараља ове локалне управе заборавили смо, да то није политички проблем, то је више аДминистративни проблем и у том смислу ишла је наша еволуција од почетка светскога рата до ослобофења. Не у смислу једног федерализма, не у смислу једног крутог централизма, него у смислу једног средњег пута, јер једино тај средљи пут у тешком положају, укоме сеналази наша држава међународно, нама може загарантовати наш олстанак. (Др. Сима МарковиК: Тај средњи пут је совјетизам). Ви, г. Симо, ја се врло радујем лгто толико говорите о реформи нашег демократског уређења. Ja сам уверен. да ви нећете дуго остаги у тој нашој демокрацији, можда чак. ћемо вас видети једнога дана тамо на министарској столициДанас није се овде говорило о раду једне комисије, комисије о разграличењу. Ја мислим,. да сва комлсија лије' ишла правим путем, јер је она узела као оЦгову својега рада то, да се може кидати са прошлошћу, да се-могу тргати јединице, које су лпак овде и које нису унете. Овакве јединице су жуланије и окрузи и про-тив тога је иступио г. Деметровић ca својим предлогом, из којег се види да он жели да се сачувају ове јединице, окрузи и жупаније. Мени се и пре чинило, да је био погрешан поступак, кад се xohe да се л сувише уметним начином створе будуће јединице -области.

Ja сам изговорио овуреч област, и ја миолим, да би ми морали да имамо тврдо рсведочење, да he се доћи до области. Област, то је оснођно питање нашег државног уређења. Ja не могу представити себи нашу државу без јаких области, које he бити носиоци локалнога живота. Главни принцип је ушао у нацрт Устава и он he бити прихваћен. Кад ја говорим о области, ја сам то увек тако схватио, да су те области за живот способне. Зажи■ вот. способни у обласнлм уређењима немогу бити стари србијански окрузи. Ја сам то, господо, вхватио већ 1915. године, и ja сам će подпуно осведочло, да ти окрузи лемогу бити основа за будуће уређење наше државе. Овде се говори много о Италији па се каже: ево како је Италија шездесетих годича лепо решила ово питање провинција. Али ја баш ми-слим да Италија није добро решила ово питаље кад je узела за основу државног уређеља провлнције, у место да је усвојила гледиште Фарилија који је тражио да се Италија подели на регионе, што би одговарало нашим областима. Гослодо, Кавур је учини-о судбоносну погрешку, кад је пристао на планове централизма у место да је победио са принцилом поделе државе на области. Јуче су мене овде напали, да сам ја променио своје гледиште, да сам се од федералисте промзнио у централисту. Ja hy Вам овде, господо, доказати, на основу списа, које сам ја публиковао теком рата у Америци. Ja сам већ тада био у Америци и вероватно би било да сам ја за федерализам, да сам се ja већ тада решио за федерализам. Међутим није Tašč. Ја тада нисам прихватио федерализам него ттаметан децентрализам. Јамислимгосподо, да те етвари иду нешто дубље него што на први поглед изгледа. Ја мислим, господо, да и федераллзам такођер je нешто променљиво. Федерализам није најидзалнија форма државног уређења, која би имала ексистирати за вечита времена. Ево на лр. гозподо, американски демократизам! Кад је стварана федеративна држава Америчка не мислите, госпздо,’да су при томе играли главну улогу разлози строго лолитичке природе. При овом првом ствараљу федеватив. Сјед. Држава разлози су били еконзмски и Вебстер на федералжтичком.конвенту тражио је један трговачки систем, једнотан систем порезе, и то je бтто један почетак стварања федерације. И то хоћу рељефно да вам прикажем: према пројекту Вебзтера на конвенцији у Филаделфији. У федералиетичкеј држави -били би федерални порези, заједаичќи судски законодавци и извршна надлежност и да федерално судство може уништити законе појединих држава. Ако имамо то ггред очима, ево морамо да ’едним врло критичним оком гледамо на овај нацрт Устава федералиетичког, који се овде лојавио. Овај нацрт Устава федералистичкл не одговара приаципима федерације. И ако би се овде појавио један строго федералистички лацрт, а ла бонер, добро, али то -će није догодило. Овде ое појавио нацртУстѕва Народног Клуба који је конфедералистички. И то вам ја могу доказати. Немачко савезно законоцавство може уништити Устав немачких држава, док овај нацрт Устава Народнога Клуба je такав, да никад један државни закон не би могао да уништи законе појединих покрајина. Да,''ако гледамо у савезно право Швајцарске, штаоно све даје савезу протлв кантона? Оно даје право надзора у свима могућим надлештвима, унутрашњу интервенцију савеза, омогућава интервенцију у унутрашњим пословима. Кантонски закони: о наследном праву, о из-