Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

150

Стенографске белешке

оваквом уредбом држава, како је ви предлажете, могла доћи у могућлост да елементл несрпски, нелравославни не буду већина у влади. Ово је једла бројка ово лије претња, ово је констатација бројака п ништа друто. А ту констатацију ја сам учинио у марту 1919. године и био је присутан балт г. Мина конференцији, коју смо ималл (Министар Просвете Светозар Прибићевић: Само лије тачла та констатација.) за први улаз лас у владу, кад се г. Петричић захвалио, и радило се управо о ономе лашем разговору о аутономијама или како ви зовете о федерацији и шта ja знам. И кад је г. Протић излагао, да је он за то, да покрајине буду и самоуправна тела, ја сам онда говорио, да је то нужно и с државнићког гледишта саме Србије. Јер да у централистичкој једној држави а намером коју некн становити људи код нас државници и ва државничким местима имају може доћи до тога, да се свл елементи сложе да руше тај режим и с.нда да фактлчки то и постигну. Кад сам говорио још почетком 1919. године и нисам се претио кад сам говорио 1921. године такође ое нисам претио лего сам навео само једну чињеницу, коју сам већ констатовао. Драго ми je, што je г. Прибићевић овде и cehahe се, да смо ми онда стајали на станови'лту, на коме стојимо данас, а то становиште може се звати аутономијом, федерацијом, колфедерацијом, можете је зватл ви, државнословци, како хоћете да је лазовете, то не одговара ономе, што ми желимо и хоћемо. Ja сам и јуче рекао а кажем и данас, да нема две државе на свету исте и све ваше кљиге писане су, као ла кример, медицинске књиге тако, да лема болести, која је код три илл четири човека иста, она се може звати лстим имелом али љена битност, реакција организма на ту .болест код сваког човека је друкчија, и ми нашу државу ле можемо градити no туђкм калупима, што ви правници нама намећете, него по потребама живота. А потребе су живота ове: да у селу имају сељаци своју власт, да у општини имају општинари своју влает, да у котару имају котарани своју власт a у већим областима да поданици те области лмају ■своју власт. (Чује се: A у држави?) И на то he доћи ред, ja сад говорим само о областима. Онда они дѕју наредбе, илл како год хоћете, зовите их закзном, зовите их оппггинским законом, обласним или локрајинским законима, они ту власт морају да имају a ипак нећете да им дате ту власт. И сад кад ми тражимо да наше области, Koje су ту по снази, коју је тај народ развијао кроз векове и које тај народ хоће да очувада можесвоје властите слободе да развија по својој вољи па макар и под надзором државе, кад ми то тражимо, онда ви то зовете да ми радимо нешто протлв држ.аве. Председнлк др. Момчило Нинчић: Гослодлне Посланиче, немате више права да говорите пошто је прошло лет минути. Др. Мато Дринковић: Пардол, г. Председниче ја сам хтео још леколико речн да кажем ради ллчног објашњења, а ви ми ле дозвољавате да то кажем. И тај поступак најбоље показује оно ihto ja тврдим л оло што ћемо ми радити и што радимо. Eto' и овај ваш пословник пе дозвољава ди, дп се рбјасним, и ако сам ја изазван. Ја сам казао шхо сам имао да кажем, и ja hy вечерас поћи кући, a. ви радите о Уставу како год ви хоћете. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Јанко Шимрак, радл личног објашњеља.

Др. Јанко Шимрак: Господо, ja хоћу да кажем неколико речи ради личног објашњења. Ja caif јуће, господо, изнео своје мишљење као и мишљење Југословенског Клуба и то сам дословно кагласио. Ја на говор лоштованог друга г. Љубе Јовановића имам само то да кажем, да је доиста истина, да ми овде представљамо данас расположење народно, и то огромне већине народа хрватскога и слсвеначког. Г. Љуба Јовановић je лризнао, да-ми лредстављамо у истини огромпу већину Хрвата али ле Словенаца. Г. ЈБуба Јоваловић je морао знати, да оне стралке, које нису задовољне са овим Уетавом и које имају векину гласача на изборима за Конѕтитуанту, да оне уистилу лису са овим лацргом Уетава задовољне. (Чује се: To ће се видети лри ѓласању). Видеће се господо, при гласаљу. Друга је ствар што је словеначка кметијска стралка пре избора била на нашем становишту у поглецу аутоломија, а што је данас пришла вашем Уставу централизму, то је њена ствар. Ја незнам,заштојеова променила своје мишЉење, али господо, то је једна позлата чињелица z вама није до детаља, да већина народа хрват. и словен. не ће бити за овај Устав, већ да је протлву овога Устава, и до год буде овај Устав важио да неће бити ликада споразума. (Др. Ж.арко Миладановлћ: To не стоји). То се противи, господо, члтавој историји нашега дарода и свима надањима најширих лародних маса па макар колико се г. Жарко љутио. То је једал факт, господо. (Коста Тимотијевић: Ви тражите, да осталу аустријски плотови). Ја морам и г. Тимотијевику да одговорим. јер је он бацио једну реч, ла коју ја морам да му одговорим. Ја сам млслио да сте ви нешто казали нама о Ау'стријским блоковима, na сам хтео одговоригл, а овако немам шта. Друга je ствар ова. Г. Љуба Јовановић je изјавио, да се је непрестало тражио споразум. Ја у име Југословенског клуба морам констатовати, да се никада од како Уставни Одбор радн није локушало с наших 28 застуттника да се дође макар и у најмањи дотицај ради каквоѓ слоразума. То је једна чињеница, један факат. Чикада ли са једним представником лашим није се то покушало ослм што се je г. Јањић разговарао са Коропгцем. (Др. В. Јањлћ: Није Јањић него г. Пашић неколико пута о томе је разговарао са Корошецом). Од када траје борба у Уставломе Одбору ни са једним чланом Југословенскога Клуба није се разговарало што се тиче Устава, ослбито што се тиче ове тачке. Истина је кад се je у почетку имала стварати влада, г. Пашић je на неколико 'састанака разговарао са г. Крролхецом, али од како овај Уставни Одбор ради пикако се више службено није хтело разговаратл. Ја сам само то хтео да подвучем на супрот оному што се хтело да' каже да се овај Устав хоће слоразумно да донесе. Председник др. Момчило НинчиК: Има реч г. Љуба Јовановић ради личног објашњења. Љуба Јовановић: Ja хоћу да дам само једно мало објашњење. Ја не знам шта се је изван овога дома преговарало ллл разговарало и ја у то лисам лл улазио, a чуо сам да су вођели неки преговори. Него смо ми овде свакога дана, радећи и у пленуму и у ужем одбору, 50 до 60 пута ваљда, договарали се о овоме и о ономе. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Вошњак,