Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

154

Стенографске белешке

научена на овакву једну управу. И иајвеВу тешжоћу ствараља овакових области ми видимо у србдјанском схватању округа. Ја имам и нешто оптимизма у себи и мислим,.да све нпје тако црно као што се то приповеда. Ja мислим, да стварајући области ми радимо на децентрализацији наше управе. Оваква једна децентрализација јест апсолутно потребна, али то не зависи о томе што ми ставимо у Устав, то he бити и послије ствар закона о обласном уређењу. A то he бити и ствар живота и последњу реч имаће идак живот. Председник др. Момчило Нинчић: Реч има г. др. Грегор Жерјав. Др. Грегор Жерјав: Господо, пошто je већ Bacilo, ja се одричем мериторне речи. Ипак морам да нагласим, да би мени било симпатичније гласатиза чл. 62. у формулацији како је била предложзна у нацрту устава владе г. Пашића. Пошто je тамо максималан број области и jep се тамо налази минималан број колико становииштва морају да имају те области. Али ja ћу ипак гласати ii за нову формулацију, будућ се надам, да законодавац неће злоупотребити право и да неће irhu на ниске границе дучанства па да добијемо лревелик број области. Гласоваћу за нову формулацчју и ради тога, да покажем, да сам одлучно лротив племенских и аутономистичких! области. Што се већ говори о томе, колико је Словендца за владин уставни- нацрт и пошто се каже, да није већина за њега, морам да ту утврдим, да за такву аутономију каква је предлагана у нацрту Југословеиске Пучке странке, само je добра трећина лосланика из Оловеније. Што се пак тиче прелазног наређеља, које je прндружено члану 62. у новој формулацији, морам да формално предложим, нека се о томе прелазиом наређењу гласа онда, кад будемо мериторио расправљали о' прелазном наређењу у опште и то Hajпре из формалног разлога, јер ми ее чшш да прекасно наређеље у овој формулацији је у сукобу са прелазним неређењем што смо га ми примили као нацрт Владе. Даље сам формално против тога да данас против тога гласам, јер се говори о окрузима у Далмадији и Словенији, о окрузима, који не егзистирају. Имам усмене изјаве г. Министра за Конституангу, да he се сада отворити нови окрузи у Далмацији и Словснији. Добро, ја чекам на ову уредбу,- али пре него што она егзистира и пре него што видим да ли задовољава пучанство, не могу да гласам за један закон, 'за једно прелазно наређење, које већ рачуна са овим новим стаљем. Ако би се данас већ морало гласати гледе овога прелазног наређења, ja бих против љега морао гласати, из мериторног разлога. Сматрам, да су окрузи какви су сада у Србији и жупаније у Хрватској, да су неспособни, да ма и привремено преузму функције и атрибуције, које ћемо дати областима. Само гледе*члана 63. има иуно сУвари, које има да решава област. Сматрам, да је то све неозбиљно мислити, да he ма и привремено ови окрузи и жупаније Хрватске моћи да решавају тако велике и крупне ствари. Осим тога сам проитв тога и из политичких разлога. Господо, није се ни покушавало да се донесе закон, о подели области већ се унапред рачунало да Окупштина неће овај закон решити. Не би.било политички згодно, да би се у пречанским крајевима казало, да се све тамо мењало, a у Србији се mije мењало шппта. Ја сматрам, да је то један знак не-

каквог неповерења у властиту снагу Уставотвзрне Окупштине, ако унапред мислимо, да нећемо моћи за сигурно донети закон о подели области. Ја бих ради тога молио, да ми данас не гласамо о томе него да се гласа онда, кад буду прелазна наређења на дневном реду. Потлредсдник Јурај Деметровић: Господо, након што је била закључена листа јуче пријавили су се за реч г. Аврамовић и г. Кристан. Они нису били ов Д е ЈУ че и иису могли да се пријаве. кад је закључивана листа. И ради тога питам одбор, да ли ова господа као предотавници група могу да кажу своје мишљење? Ја би предложио одбору, да им се дозволи да могу изнети своје мишљење. Ако је одбор споразуман-с тим, да могу ова господа да говоре, ја онда подељујем реч г. АврамовЊу. (Вољан је). Како је одбор споразуман, то подељујем реч г. Аврамовићу. Михајло Господо, Земљораднччка странка полази од увереља да смо ми један иарод, и доследно томе уверењу, земљорадничка странка сматра, да као једал народ имамо да изградимо и једну државу. Полазећи од таквог гледишта и руковођења таквим гледиштем, земљорадничка странка од првог дана потражила је основе, на којима бв се наша држава могла уредити. И као што она гледа у ошпте на ваоколнки друштвени живот, она је сматрала и сматра да се те основе понајбоље могу иаћи у економским и социјалним принципима, или тачније рећи у социјалнвм и економским осн-овама. Економски интереси, господо, данас у модерном друштву играју првокласну улогу. Они су ти, који регулисавају и насеље, они су ти, који реѓулисавају и уређење државио. Стога држим, да можемо е пуним правом да се ослонимо на тај темељ и кад ово питаље претресамо и кад ово питање решавамо. Ми данас већ имамо еконзмске творевине као творевине заједничког економског интереса, које не воде рачуна ни о ллемензким диференцијама ви о каквим другим разликама. То је најбољи доказ да на племенсклм разликама, лад исторнјским и еконмским заоставштинама еконзмски интереси преовлађују и играју претежнпју улогу. Ми смо no томе, господо, већ далеко од прниципа било пдеменских било историјских, и далеко Амо да на љима тражимо решење овога проблема, који данас занима овде одбор. Оамо што ми на једну ствар скрећемо пажљу. Кад се .стаје већ на та два пришџЕша, еконмски и социјални, и кад се уз то узме још у обзир и природни односно географски,. онда мислим да претежну улогу треба дати економ'ском међу свима њима. Јер ако би се -сам по себи географски пришџш узео, он не може играти велику улогу у пресуђивању овога питања. Онде где вопулације нема, географски принцпп сам по себи не може имати велику улогу у расподели једне земље. Стога мислим, да претежну улогу треба дати економском пршшитгу. И полазећи од тога основног и најмеродавнијег принципа, ми мислимо да не треба ту додавати нешто друго што би реметило или слабило ту основу. Ја сматрам, да онај други део предлога, који је овде нама саопштен, где се лредвиђа, где се управо омеђава колико најмаља чоже бити једна област и колико може бити највећа област, да je то већ један елеменат, супротан ономе принципу, на коме је стао први де.о предлога. Први ,део предлога стаје на природну економску и социјалну основу, a овај други део ремети већ ове оснзве. Не може се, господо, унапред казати, колико he једна