Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVII- седница —: 22. марта 1921. године

153

he то бити код нас велики жупани, који he бпти владини органи. Међутим, не заборавимо, да je Енглеска пос-ле 1000 година lBBB. године. — дошла цо тога, да је демократисала своју локалну управЈ и да је дала начелно овој локалној управи да пзабере одбор. Пре тога у Енглеској тога није оило. Сад вас упозоравам на је.дну врло важну чивеницу, на право схваћање локалне самоуправе. Врло ѕдрава чињеница код схваћања локалних управа, да. су поједине локалне управе спајале у себи два елемента. Један је елеменат централистички, други је елеменат локална уирава. Тако је то у Енглеској иастало. Тамо су бплп Сакси, то су били стари Германи носиоцп правог локалног живота и дошло je до стварања енглеске државе. Кад су Нормани дошди са својпм централпзмом, и тако се спојиле две идеје. Једна централистичка идеја од Нормана, са иде 7 ј’ом локалне децентрализације пређашњих Сакса. Ми тако не само у федерализму, него и у локалној управи ввдимо два елемента: Један централистички и оног локалне децентрализације. Узор мора бптп тај где је средина централне и локалне управе. Прво локална управа, она има да дође до праве хармоније централне и локалне вла'сти. To je врло тешка задаћа да се створи ова хармонија пзмеђу централннх власти и локалних власти. Ми пмамо, о том се овде разлагалр, ми имамо неке узоре новога једнога стварања или развијања децентрализираља државе. Говорило. се о фрачцуском. а ја мислиМ да.говорим о енглеском примеру. Што се тпче француске деволлчЈИје, какова јбш није примљена данас у. законодавном телу француске, али ипак ја мислим, да ми не смемо сматрати, да je то већ извршено. Била је једна упадица лротив овога франдускога система, што су Французи дошли до тога након 100 година најстрожега централизма, кад није бнло вшпе у пптању њихово народно једпнство. И показало се, да су ове јединиде у Француској врло велике. II видите, лако је стварати ове велике јединице у једној земљи са оваковим комуникацијама, какове има 'Француска, са онако развијеним животом. Али ако ми гледамо у нашу земљу. где треба хиљаду мука, да се дође из једнога округа у друри, ја лислим, да ми не можемо сматрати ово питање сувише доктринарно. A што се тиче Енглеске деволуцнје, ја имам овде један текст писма Спеакера енглескога иарламента мииистру председнику. Карактеристично је, како страшно опрезно тгриступа Енглеска овојсвојој деволуцији. Главна је идеја ова конзервативна у својој' језгри има локална самоуправа за Енглзску, Шкодску и Валес. има две куђе, једну долњу и једну горљу. У једној заседају сви чланови, који су у Енглеској и у Валесу, а у горљој су сви пеари, који су из дотичнога краја. Делокруг је скоро сЉчан, какав би био делокруг по нашем нацрту. Оамо гледе финансија је тачно означено, што су финансијске власти гледе овога тела. Али врло је карактеристично, како се имаде ова институција извести. Треба једно време од 3 године и теком тога да се експериментише с том институдијом. И после ових гоцина може представкиштво за које од ових ѓрију једичица да се одлуче, за будуће своје уређеље и послпје 3 још једну годину да се предложи нацрт, који je примљен од ових јединица централног парламента. Потпредседник Јурај Господина говорника морам упозорити, да време измиче, Koje je њему одређено. па молим, да скрати.

- Др. Богумил Вошњак: Ја се подвргавам Вашој жељи u ја бих само споменуо у тој вези једтгога човека, који је нас навео на то, да смо ми примили и да смо се ми приближили оваковом једном решењу, које ћеући у закон. To je био мој пријатељ Лионел Куртис, којије створио Устав јужне Африке. И овај Устав јуЖие Африке је у великим цртама сличаи овоме уређеи>у покрајинском или обласном, ќојега ми предвиђамо. И према томе, Устав којега je већ споменуо г. Смодлака у своме предлогу нацрта Устава има, Kano к ми хоћемо да то уредимо, области, има администратора, има обласни одбор и има ордонансе, ове обласне уредбе, koje he имати силу закона. Сад ја прелазим на најактуелнију страну. Иитање области je ради тога од највеће важности, јер ми хоИемо да дајемо овим областима и могућност, да оне растерете државну управу и ми видимо једпну могућност, да се растерети делокупна улрава и да се развије -један јак .локални живот у томе, да се уведу области a не окрузи. Био je израђен један напвт о будућем покрајинском уређењу. Ja сам учинио своју резерву противу тога нацрта, јер је тај нацрт предвидио двојни колосек. Мени се то чинило потпуно криво, јер ИБкуство, које смо имали у Аустрији, говори најодлучније противу тога. Овакав један двојни колосек ствара једну скупу администрацију. Он је у исто време опасан, јер ствара један хаос, јер ове две управе, крје теку паралелно једна уз другу, не могу добро да изађу. Ja мизлим, да може имати јаких гаранција против. Ја сам био слободан, да сам дао одвојено м-ишљење противу надрта уставне комисије, односно нацрта господина .Стојана Протића. Ja сам дао то одвојено мишљзље ради тога, јер сам предвидео пре годтту дана gho, што се касније обистинило, после пута уставне комисије до Југославији. Не можемо препустити целу управу у руке покрајинских одбора, који би водили целу унутарњу управу у земљп. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас да скратите. Др. Богумил Вошњак: Много наших најбољих практичара изрекли су се најенергичније противу тога, да се партизанство уведе у наше будуће обласне скушлтине. У једној земљи каква је наша, где у Босни н. пр. нема ни опћина, нема никаквог локалног. живота, била би оваква једна ствар опасна и не би довела до крнсолидације државне и обласне. Стбјећи на становишту, да су ове наше обласне управе носиотш локалних енергија ипак ја мислим, да ми треба да стварамо једну копчу између државне адмпнстрације и администрације у областима. Ја 'мис.лим, да је ова копча велики жупан. Ја мислим, да би само овакво једно решеље. но коме би била ова копча створена, било једно згодно решење; Ja свршавајући полажем важност на obv чињеницу, да ми нећемо да унесемо у овај закон само то што смо преузе,ди из других земаља. Ми тоеба да лреудесимо то према нашим приликама. Ја мислим, да ће ове области, ако he оне доиста бити носиоцдма локалних-енергија, моћи имати један јаки размах,јер he око себе скупљати све дјелатне енергије своје области. Али у том не можемо услети онда ако и те области чинимо сувише маленима. Само једна велика област са јаким финансијама, са својим слободним животом моћи he да успије и наравно код тс га несмемо да заборавимо на тешкоће овова тгооблема са становишта србијанскога; јербо Србија нпје била 20