Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

184

Стеиографске белешке

В тем случају, ако се повери врховно содѕтво државдему савету, се стрињам о предлогом госдод посланца Кристана, да нај волијо кот члане државнега савета областво ин административна содивша ин сицер само квалифициране соднике. _ Јаз за својо осебо рес де вем, к-ако бо улравле фуикције по точкд 2. ин 3. вршил државни савет. Точки 2. ин 3. је треба ло мојем мњењу издуотиги. Председник др. Момчило Нинчић: Реч има г. Жарко Миладиновић. Др. Жарко Миладиновић: Приговара се овому члану 69., што Државни Савет бира Нароцда Окулштина, односно Народна Окупштана врши кандидацију чланова Државног Савета. Боје се приѓоварачи дротив овога параграфа због утицаја долитичког. Ја држим, да се у Народној Скупштини може локазати и локазаће се воља народа, и она се може локазатд у толико дре, што имамо загарантовано лзборно право на основи одштег бирачког права подједнаког и тајног гласања. Ту је као bito видите, загарантовано, да he народна воља наћи изражаја у Кародној Скудштини, па кад Народда Скудштида бира, односдо кандидује Државне саветндке, онда је ту загарантовада воља народна. А ако има право краљ да дотврђује изабране државне саветдике и да лредлог чини, то ништа не меља ствар, јер свакако Краљ има права да указима потврђује судије. Дакле, ту му то његово право остаје очЈгвадо и овде и од тога му се права не даје дишта вдше’ но оно што већ дма. И онда ло моме схватању де бд моглд бити одравданл приговорд против оваквог лостављаља Државног Савета. ТТТто се тдче одређења година за стављање у ленсију, о томе се може дебатовати и ту може бити разлога д за и против. Ja се сећам, кад је у Аузтријд заведено бдло за уливерсдтетске професоре, да лосле навршених седамдесет година имају ићи у ленсију, а само им је изузетно додуштеда била једна хонорарна годида после седамдесете године, ghда је било мдого раслраве о томе, да и доцнлје, да лл је олравдано било, да се стави седамдесет годдна као услов за стављање у денсију. И сећам се.и то, да се дредбацивало чувеноме Удгеру, лод чдјим је министарством управо и заведено било да навршење седамдесете годдне буде услов за стављање у пенсију, што је од то увео, јер он је, кад му је блло осамдесет и четири године, још увек био дредѕедник тзв. државног ‘суда Реицхсгердцхта. Онда се говорило: кад од може у осамдесет четвртој години да буде председник суда, како је онда могао радити на томе, да университетскд дрофесори са седамдесет година морају да лду у пенсију,. Дакле, ту могу бити разлози и за д против. Алд госдодо, ја држим, да је овде било главдо .то, да се дадрави места д другима, а није било главно, да ли је државни саветннк, који има седамдесет годида отарости, способан да даље ради дли пе. То је законски разлог ратио легис зато што је метдуто овде, да државни саветдик кад даврши седамдесет годдна мора да иде у денсију и кад се узме у обзир тај разлог, онда држдм, да отладају сви други дриговорд и да с.е де може са осдовом тврдити, да је то тако деолравдано, као што се xohe овде да докаже. Какви би бдли ти удравни дослови о којима је реч у другој тачкд члана 69., ja држим, да he то доцније бити тачно одређедо посебним закодом. Колико је мени познато, Државни је Савет и досада имао да решава такве ствари, a овде се не he да каже, којд су то случајеви доименце, лего се ос-

тавља закону да он то одреди. Стога ја држим, да томе не треба ништа приговарати, већ доцније, кад се буде стварао закон, треба пазити, како he тај закон бити састављен. Према томе ја далазим, да се члан 69. може лримити, ла и са оном допуном, коју je изнео г. Милорад Вујичић. Било је овде лриговора, зашто да буду лостављани за саветнике дравдици, кад би могли ту дуждост вршити и радвици и сељаци. Могло би се господо, реки да и радннк и сељак може да буде и судац, јер има ствари, које они могу боље знати него судци. Али, госдодо, не треба заборавитд, да судац има лрава да саслуша струтааке na тако he бити и код Државног Савета. Државди Савет he прибавитл стручњачко мишљење, где му је то дотребно, ла ће да основу тога мишљења да суди, а ако му стручљачко мишљење није потребно, он he лресуддти ствар и без тога. Међутим, свакако he једад идтелигентан човек, а нарочито један правник не мора то бдти адвокат, јер овде де стојд да мора бити адвокат боље лресудити једлу сдорду ствар, него један сељак или један радник, који нема ни тога дскуства, ни те иптелигенције. Стога сам, госдодо, за то, да се прими члан 69., са допуном г. Вујичића. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Анте Дулибић. Др. Анте Дулибић: Господо, уводни члад 69. гласи, да је Државдл Савет врховни управни суд. Међутим je то касније доречедо. Касније у точки 2. каже.се, да је то улравди орган врховне државне управе. Koja je то државда врховна управа? Ја мислим, да се ту диља да Министарство, на Минизтарски Савет. По точки 2. Државни Савет је удравни орган Министарског Савета. Тдме је Државди Савет додложад у деким ствардма врховдој државној управи, Мидистарском Савету, јер кажем, врховна државна управа не може да буде друго него Млнистарски Савет. Онда, госдодо, кад ми то стварамо, врховнд удравнд суд, лије више врховни суд, јер је од лодложен Министарском Савету. Ја бих био с тога млшљења, да точка 2. сасвим апсолутдо изостане. Госдодо, управнд суд и то највдши удравнд суд мора да ужива у целој дашој јавностд велики углед и велико ловерење, мора да тај Државди Оавет и по саставу својем и ло људима да даје јамство правде д јамство недристралости, мора да свакому зајамчи лравду сигурност. Него на овај начин, ако се 'буде оставило састављање Државдог Савета и ако се њему буде дало надлежности, које ■су даведене у тачкд 2. и 3., тај Државни Савет као врховни улравди суд де he уждвати оно доверење, које треба да ужива и не he бдтд јамство за правду и недристрадост, коју ми очекујемо. Првд састав Државдога Савета, како he следитд? Следит he тако, да he бдтд одраз већине чланова скулштине. Већина скупштине може бити д малена већина, али he она одлучдти, која he гослода доћд као члановн Државнога Оавета. Јер аво краљ има лраво да предложд половдду чланова, он he то дредлождти да лредлог Мднлстарског Оавета, а Министарскд Савет je вазда ексдонент већине. Нема двојбе да he ло овој одредби тај Државнд Савет исдасти тако, да he значитл да је ексдодедт једне или две страдке већлне. To би требало адсолутно дзбећи. Ja се лотдуно слажем са предлогом г. Кристана и г. Госара, према којему би се доверио застав Држ. Оавета лосебдому саставу из раздих админи-