Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XL. седница 31. марта 1921. године.

185

стративних судова. Али ако се тај предлог не би прихватио, ja бих предложио, да члаповл Државнога Савета буду постављани од Краља на предлог Скулштине а Скупштина би требала да предложи довољан број чланова и то ло пропорцијонаичом систему, да не буду именовани само чланови оних странака, које сачињавају Иадину већину, него да буду пменовани судци, који прппадају п другим странкама, na he се тако вршитп контрола, а ја мислпм, да ће се тиме зајамчити праведност и пепоистраност тога Државнога Савета. Што се тиче дужности Државнога Савега, ја бих точку трећу изоставио, јер према томе Државни Савет има да суди о том. да ли је облаони начелнвж правоваљано задржавао од цроглашења јвдну уредбу. Кад Државни Савет лма ту дужност, како му се може поверити И друга дужност, да врши власт надзорну над самоуправним јединпцама. Сада Државни Савет није више самоуправни орган и уиравни суд, него је надзорни орган те самОуправе. Од те дужности морало би се Државни Савет сасвнм ослободити, јер он мора да суди о врховном праву надзора што га има обласни начелник. Зато je тачка трећа велика контрадикција, кад се Државном Оавету даје такова дужност, да буде п управни оргал. онда се тиме изопачује и не може да он фунгира и да врши потпуно темељну и са повјерењем народа своју фупкцију као државни суд. ТТредседник др, Момчило Нинчић: Има реч г. ■Тован Јовановић. Др. Јован Јовановић: Господо, код овога члана 69. о Дпжавном Савету ја имам да кажем неколико речп. ПредговорншЈи у главном су изразили и мишљеље какво и ми заступамо. Државни Оавет је највиши управни суд. Он је по својим функдијама суд и он не сме бити друго него само један суд. Тај суд може бити оно што су и други судови у вашој држави највиши суд какав је .касациони суд и због тога он мора да буде састављен од људи независних, од људи, као и у Касадионом Суду људи независних и спремних, који ће иезавистто судити. Он не сме бити овакав какав је данас —• ПОЛИТOЧКО тело. него мора бт-тти једно чттсто оудско тело, и због тога, тто моме мишљењу, требало би да се и он тако састави, да се састави од незавизних људи, по изборном систехгу. од прилик-е чо систему на коме је изабрана и ова Уставотворна Скупштина.. по систему пропорционалности. Врло je лако могуке, ако се задржи овај систем избора, какав првдлаже члан 69.. Држз.вног Савета, пошто јгУ се ослгура непокретност, да ће он да буде једно тело. које he због владе, која ra ie поставила и саставила, да продужи и даље шункционисати сам као њен представник тим пре што у § 2, члана 69. стрји, да је он и некакав випги управни ортан врховне државне утграве. Исто тако имала би се учинитп једна замерка о квалисбикадијама. Нигде у овоме пројекту у ;гредлогу владилом у члану 69. не говорл се о квалификалијама. Mano пре је била дискусија о томе т;акве квалификације треба да буду. Предлагано је да Државни Саветници морају имати само свшлени факултет. а једаи од предговордика мојлх. г. ТТТимрак, предлатао је, да то тако не мора битп. Г Милорад Вујичић предлагао је, да државни заветггипи. поред свршелог факултета, морају имати и извесан број државне службе, дакле, да морају имати и искуства. . < Ј '

Земљорадничка странка' у своме предлогу изнела је, да морају за чланове Државнога Савета бити постављени виши чиновници у админизтративној служби, чланови виших судова и професори правног факултета и да они морају имати и 10 година државне службе и диплому о сврпгеттом нравном факултету. ПредсеДник и половица чланова морају бити уз-ети из судскога реда. Ја мислим, да се може од овога нашега првобитнога предлога одустати или га изменити тако, да за чланове Државнога Савета могу бити изабрагги по пропорцијоналтом систему, али тако да јсдна трећина буде из Народне Окупштине, једт-та из привредног Савета, и једна трећина од судова административних, од судова уопште. И, најзад, имао бих да учиттттм још једну замерку, што овде ттггје обележен број чланова Државног Оавета. Према томе тај број могао би да буде неограничен. и влада би може бити могла, реците она влада, ќоја дође за овом. ако ова буде извршила овај устав и постављала чланове Државног Савета, да, као год што је било у енглеском горљем дому. поставља и нове чланове Државног Савета, идућа влада која доће, и због тога бих био за то, да се број још сада у Устав унесе. Што се тиче година до којих може бтгти неко у служби као државтш саветник, и ја мислим, да ie врло много 70 година, како je овде унесено. Г, Шимрак је то добро приметио, да се не може једним уставом и законом олређивати, до које је године ко способан и паметан. али свакојаво у нашо.ј земљи је 65 година од прилике једна граница до које се можемо зауставити. Зато бих био зато, да кад државни саветник наврши 65 година може бити счављен у пензију. Председник др, Момчило Нинчић: Госпздо, дискусија je закључена. Ставићу на тласање овај члан. Јован Ђоновић: Прима ли г. Министар ќоји сд ових предлога, које су учинили чланови овога Сдбора? Председник др. Момчило Нинчић: Г. Министав је изјавио, да прима измену, коју је предложио г. Вујичић. Господа, која су за то, да се прими овај члан са изменом г. Вујичића, нека изволе седети' а која су против. нека изврле. устати. (Већпна седи). oбlављуlем. ла је овај члан примљен са взменом г. Вујичића. Господо, ми имамо још један члан. који смо резервисали. Члан 77. везервисали смо кад се сврши одељак о областима. Ja ћу вам прочитати тај члан. Члан 77. гласи овако: »Самоуправне јединице имају. свој годишњи ттрорачун. Газдоваље самоуттравних једвнида стфјч лод надзовом Министва Фттнансија и Главне Контполе и се нарочитим законом«. Ја мислим, да сад евршимо још овај члан na ћу седнипу закључити. Јован Ђоновић: Ja бих желео, да кажем неколико речи код овога члана. Вредседник др. Момчило Хинчић: Има веч г. Ђоновић. Јован Ђоновић: Ja бих хтео само једну кратку примедбу да учиним. У овоме члану каже се: »самоуправне јединиде имају свој годишњи прорлчун или буџет. Газдовање самоуправних јединида стоји под надзором Министра Финансија. и Главне Контроле.« 24