Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVII. сеДниДа 7. марта 1921. годме

17

Пореза се плаћа по пореској снази и прогреСИВПО. Ќраљ и Наследник Престоља плаћају државнл порез на приватно имање«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Фехим Курбеговлћ. Фехим Курбеговић: Господо, ја држим, да у овоме члану има једна мањкавост, а тоје лгго се тиче порезне обавезе свију држављана. Порезна обавеза је општа према владином нацрту Устава, а ми држимо, да је сходно и потребито, да се овде још надода и овај став: »Ове државне даће морају у свима деловима државе бити једнаке.« Ја бих предложио, да се овај надодатак лрими, јер то је најбољи залог нашем државном јединству, да порееке оба-везе буду у свима крајевима наше државе једнаке. Досада је то било у једним крајевима овако, у другим крајевима онако, и с тога је бпло разнлх притужби, разних негодовања. Ако се она заведе у свима крајевима по једном принципу, онда he заиста доћп до једнакости и jeдинства у нашим пореским обавезама. Ја држим, да.је свакако потребно, да се овај члан овако надопуни. Павле Чубровик Ја господо, лалазим, да овај ■члан 78. у одште не изражава довољно начин, на који би требало да. се уведе општа лореска обавеза за све крајеве. Овде се говори: Пореска обавеза је општа, ла се наглашава, да се пореска обавеза плаћа по лореској снази лрогресивно. Међутим дозволите ми, да експлицлрам једиу идеју, која he свакако бити савремена. Неопходно је потребно да се уведе прогресив. пореза и да се ослободи егсистенц минимум, т. ј. најмањл приход за жлвот да се ослободи лорезе? Ja hy ово моје гледиште да поткрепим једном кратком мотивацијом. Гоородо, ви знате уопште, да приходи једлога човека уолште зависе од стопе од почетног капитала, који се пушта у саобраћај, који се пушта у приплођавање, да се изразимо обичпим језиком. И у колико је основни капптал већп, у толико је бржи љегов лрираштај, у толико се брже његова снага умножава. Међутим то брзо прирашћавање капитала не одговара и брзини порезивања, него пореза остаје ло једној друкчијој стопи него што прираштај капитала расте. односно приход надохода. И у томе лежи главни разлог, да се заведе прогресивна пореза, која би одговарала најпростијој стопи прирашћлвавза капитала. Овде постоје и морални и правли разлози, да се усвоји ова система порезивања, јер ако пореза остане no досадашњему систему, ми ћемо онда и даље неправилно порезивати грађане. Мора се признати, а и то искуство посведочава, да се људи, који располажу великим приходима и богатством и којл то богатство стављају у промет и гледају, да добију користи од тога, користе у исто време свим модерним техничким средствима, која држави стоје на расположењу. Они се користе ' магацинима, они се користе жељезницама, они се користе наробродима и свим могућим техничким средствима, којима држава располаже, а уз то се користе и разним осигурањем итд. Међутим, ове користи које они од државе имају, нису лропорцијоналне порези коју они треба да даду. Јер, ако би хтели, да видимо у каквом односу стојл држава према појединим пореским обвезницима, ми видимо, да су ти односл лсти и према једноме капиталлсти т;ао и према

једноме обичном сељаку и раднику. А тај је однос, господо, нелравилан. Порезиваље he бити праведно само онда, ако сваки грађалин ллаћа порезу према стопи у колико њему држава ставља стварно на расположеае користи, које он може уживати. То лорезивање треба да буде у сразмеру са користима, које лоједини грађали имају од државе. Због тога ја тражим и молим, да се усвоји оваква једна одредба у закону, која he потпуно изменити чл. 78., п уместо да се каже »Пореска обавеза је општа«, да се стави »Државна је пореза обавезна«, и даље да се стави још и ово: »Уводи се лрогресивна пореза на целокупни приход. Најмањи приход за живот одредиће се законом и ослободити порезе«. Овај егзистенцминимум је заведен у многим државама и ми с тим морамо рачунати. Ако би се овај предлог усвојио, ми ћемо стати на једно лотпуно модерно гледиште порескога система и задовољићемо с једне стране правду, a с друге стране и потребе државе, јер he заведена лрогресивна пореза извући нас из кризе и учинити крај овој скупоћи, која из дана у дан непрестано расте. Данас рве посредне порезе толико лритискују наше грађане, да су постале несношљиве, а оне долазе отуда што фактички приходи великих капитала нису оптерећени лорезом, како то треба да буде ло прогресији, која одговара времену и приликама Председник др. Момчило Нинчић: Дозволите ми да кажем само две рећи као некадашаи професор финансија на Универзитету. Г. посланик ве треба да се буни. Опште је примљело, да је минимум за егзистенцију изузетак' од лринципа лорезне општости. Кад се поставл принцип општости, то не значи, да се милимум не може ослободити порезе, Стога господо, није потребно да одредба о минимуму егзистенције уђе у Устав. Ја не улазим у лолитички део дискусије но hy само да утврдим да и кад се каже, да је пореза општа, то значи, да је остављено закону, да одреди да ли he минимум егзн* стенције бити ослобођен или не. Друга je тепткоћа у томе што бисте морали регулисати код које порезе може битл ослобођења миннмума за егзистенцију и онда блсте ту морали улазити у детаље. Што се тиче предлога, да се у Уставу каже да је пореска обавеза општа државна обавеза, то је излишно јер изллази већ из саме дефиниције пореза да je плаћаље пореза општа 'обавеза коју држава по својој суверености ламеће својим грађанима. Алл добро је то што је додата прогресивност, јер оптерећеља према пореској снази не значи да оно мора бити прогресивно. Има још два говорника. Има реч г. Министар Финансија. Милистар финансија др. Коста Кумануди: Што се тиче минимума за егзистенцију, ја предлог г. Чубровића немогу за овај мах да лримим, доко њему не буде дискуслје-и у Влади, нарочито што je о љему једанпут већ дискутовало у Владл, па се није постигла сагласност: један од чланова Владе је овај предлог прихватио л одвојио мишљеље, a међутим дефинитивна редакција лије донета. Ја бих дакле молио господина Чубровића, да сачева овај моменат, док се ово литање претходно у Влади не реши и молим, да се ова редакција ре ; зервише. з