Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVII. седница 7. марта 1921. годиче

ципа, које апсолутно морамо .унети у Устав. Није довољно то оставити законодавцу. Господин Министар Финансија има право према овој формули. где се каже да he се порез плаћати по пореској снази. да заведе порез на капитал, лорез на приходе и на имат-ва. Он би дакле имао право, али њега Устав ие обавезује да то учини. Дакле он то може л не учинити. G тога ја мислим, да је у нашем интересу и у лнтересу разчишћавања једнога страшнога финансијскога каоса, у којем се наша земља палази na и страховитог лореског оптерећења, у којем се наша земља налази, да то оптерећење поднесу они, који имају капитал, лмања и велике прлходе. Ако хоћете уоплтте излаза из овога финансијскога ћор-сокака, у ком се налази наша земља, Ви морате усвојлтл три приппила пореза на лриход лмаља п ла каплтал, л због тога та трл лрлнципа треба изрично ломенути и истаћи у члану 78. Устава. Председник Др. Момчило Нинчић: Реч лма г. Министар Финансија. Министар Фпланслја др. Коста Кумануди: Ја сам противан томе-, да се у Устав улоси ма дакав лорески. систем. Г. Сима Марковић толико детаљише члан 78., да бп законодавац, који би имао доцлије расрађлвати један порески систем, био овим његовим предлогом л сувилхе везан. Формула, која је у владипом нацрту овде лредложена, толико је широка да се ло љој могу сви порески системи извести. А ако се усвојл предлоѓг. Симе Марковића, ми смо улућенл на три пореска облика: на порез на капитал,. ла прлход и на имање. Међутим, сва та три пореска облика, како лх он предлаже, не значе у стварл ништа, јер су то недефинисани облици, за које се не може знати, како би изгледали, кад би се установллл. He бл се могла лаћп тачна дефиниција шта je то прлход. Г. Сима Марковић je свакако мислио лре на прлнос, него на приход. (Др. С. Марковић: Да, да, на прлнос!) Кад бисмо унели у Устав порез на приход, ми бисмо себи везали руке, а оно што се шгсллло о приходу, то као што се види и није прлход, него прилос. Кад бл се примило ово, што предлаже. г. Марковлћ,. створила би се очлгледна забуна, л не би се знало шта he се урадити, кад се буду заводили поједини порески системи. Што се тпче ослобођеља минимума за егзистенцију, не видим велике користи да то уђе у Устав. Ја мислим, да je то једла одвећ широка формула, која сама собом ндхлта не каже. (Др. Сима Марковић: To je један прилцип). To je један принцип, али један принцип постављен само као принцип, без свога реалног извођеља, не би много значио. Минимум за егзистенцију је јако променљив; он није исти за све људе и у свима слојевима л срединама друпггвеним. Према томе поставити само један.припцип, за који не дајемо могућностл, да добије и своју апликацију, значило би да смо унели у Устав једну празну формулу. Закон треба да поставл базу, која би давала могућлости, да се тај лотребни минлмум за егзистенцију доиста може ослободити од лорезе; лначе као једна уставна одредба, она би могла остати без лкаквлх последица. И за то ја лредпостављам, и ако немам ништа против тога, да се тај принпип 6a.ni и постави у Уставу; да се то питање разради у самоме заколу. Са своје стране, ја примам лредлог, који је г. Курбеговић код прве алинеје поднео, да се она про-

шири овако: »Пореска обавеза је општа и све су државле дажбине једнаке за све делове државе«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч- г. Сушник. Послалец Антон Сушник: К ставку: »Пореска обавеза је општа« в члану 78 морам лекај припомнити. Правилно је, да је свак.држављан должан плачевати давек. Тода море се прилетити случај, да држављану ни могоче плачати давка. То је н. пр. тедај, че кмету побије точа, че му уничи все преможење ложар али. че га заденејо друге елементарне незгоде. В таких, случајих призадети не море плачати давка ин треба би било то ствар влоштевати же в устави. В бивши Австрији је обстојал тозадевен закон. В случају елементарних незгод је пришла на лице места комисијај ки је уготовила шкодо ин је лахко дотичнега посестника опростила давка. Зато би јаз предлагал, да се члану 78 дода ше долочба: »Никдо’ не море бити опрошчен плачевања давка разен у случају, ки га долоча закон«. Тако би имели же в устави долочбо, да море бити давкоплачевалец в случају незгоде опролгчен давка. Даље предллагам, да се забрани же в устави, да би могли урадники добивати кака дарила. Урадлики прејемајо плачо ин зато не моремо одобравати, че под богве какшним насловом добивајо ше лосебне »поклоне«. Не вем, какшне со биле в Србији дослеј тозадевне уредбе, зато туди ле морем говорити о тем, али је било законито али не. да се је екскраљу Никити доволило из државне благајне летних 300.000 франков. Всекако сматрам за потребно, да се 'долочи в уставп: »Нобена ломоч, бодлсл стална али само зачасна, никака награда ин никако дарило се не море датиникомур из државне благајне, ако ни то долочено в закону«. Кар се тиче ексистенчнега шшима, ме весели, да се туди г. финанчни министер з иамл скла.да в тем, да би могла сплошна долочба о екснстенчнем миниму лрити в уставо. Знано ми је намреч, да се в Словенији побира ше данес давек од доходков, ки не досегајо ексистенчпега минима. Од всех страни ми прихајајо тожбе, да се побира давек од људи, ки лимајо летних дохотков, најмањ 4800 К, тем, да би могла сплошна долочба о ексистенчнем ампак- се настави давчни вијак же при летних доходких над 1600 К. Мени ни знано, али влада обстоја на тем, да знаша ексистенчни минимум 4.800 К, туди не, алп се је то повсод дрокламирало. Всекако је дејство, да ми прихајајо од всех страни иритожбе, да се побира давек же поченпш од летиих доходр:ов 1.600 К. Зато просим, да се долочи в устави: »Готови најмаљи летни доходек је давка прост«. Треба је даље туди енкрат одлочити кончновељавно, кдо изтерјује давке, али држава али обчина. При нас со изтерјавали давке државни урадники. На Хрвашкем со па обчинске докладе на државне давке побирали обчински урадники. Ти со имели с побирањем давков толико дела, да ТIИСО могли вршити својега другега дела ин обчинсќи посли со ради тега застајали. Ин ше некај! Всн морамо плачевати посредне давке, на пр. трошарино; извзета ста само краљ ин