Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVII. сеДница 7. марта 1921. године

31

не престолке пред реднпми содишчи ин само за војашке ин политичне злочине пред војаптким содишчем. Ко говоримо о реорганизацији наше војске морамо на всак начин размишљати туди о. потреби взгоје напшх фантов при војаких. Данес наш војак по кончанем ексерцирању (телеснем вежбању) нима ннч дела. Цели дан лежи потем, изгубља час ин душевно моч. Брати не сме не часописов, не књиг. Посебно су му недостопни часолиси из Словеније. не вем закај. В Словенији јих цензурира државни правднпк, а ту јих не сме војак нити добити в роке. Зато предлагам, да се доставл к члену 81. ше толе: »В војашких шолах за частника ин подчастника се обвезно поучујејо туди тиле цивилни предмети: уставно ин државно лраво, познавање. државних законов ин одредб тер познавање цивилне управе«. Додати би се морало ше предавање о социално-гослодарских впрашањих, пн зласти о кметијству. Мед световно војско смо же доживели, како со се војаки вежбали в господарству, зласти в кметијству. Опбзарјам вас на организацијо чешке војске. Ту се морамо рес чудити, како је војашка взгоја модерно заснована ин како је војак вес дан запослен. В војашницах имајо посамезне одделке. В енем читајо војаки часописе ин књиге, в другем послушајо предавања (о државних законих, о управи, о политичнем живљењу, о господарских впрашањих) в третјем се забавајо при игри, итд. Некај такега би јаз желел, да се уведе туди при наши војс.ки. Зато лрипорочам, да спрејмете предложени доставек. Председник др. Момчило Нинчић: Молим Вас, Господо. пошто има још доста говорника, ја бих молио, да господа у својим говорима буду што краћи. Има реч господин Чубровић. Др. Павле Чубровић: Мени изгледа, господо. да овде у првоме ставу постоји једна празнина и да би овде после речи »и Морнарице« требало додати речи: »Као и рок служеаа«, тако да овај пасус гласи: устројство z величина војске и Морнарице као и рок служеља прописује.се законом. Што се тиче војних судова ја стојим на гледишту г. предговорника, да заиста војне судове треба ограничити искључиво на војне ствари. Кначе све, што иде из домена чисто војних питања и кривица, треба дредати грађанском суду. Ја мислим, да по овоме питаљу није потребно даље да говорим, јер je овде већ довољно материјала унето од стране гг. нредговорннЕ.а тако, да би било излишно, да поново ређам материјал и постанем досадан. Дакле ја бих желео, да војни судовн остану искључиво за војничке ствари а у првом ставу да се дода још и оно, да и рок служења одређује закон. Председнлк др. Момчило Нинчић: Реч има г. Др. Павичић. Др. Иван Павичић: Господо, ја блх допунио лредлог господина Чубровића, који је предложио, да се у чл. 81. уметне још и рок служења, који he се одреднти законом. Ја бих ишо мало даље и рекао, да би у Уставу требало тај рок ограничити или бар максимум тога рока ограничити, јер је то врло важна ствар. Може се рећи, да је највише приговора против стајаће војске због тога, што она врло много кошта и што је због ње државни буџет веома оптерећен, а то долази отуда поглавнто, тггто

се у њој врло дуго служи. Није потребно да се у војсци дуго служи и то није потребно: не само зато, што су трошкови врло велики, него и Зато, што се људи одвајају од свога дома па се- и њихова привредна снага губи. Ти би људи, кад су код сврје куће, могли много више учинити и привредити него кад' служе војску. Зато ја мислим, да би била једна врста коректуре између иародне и стајаће војске у томе, кад би се у Уставу установио. најдужи рок служења. И мој би предлог био тај, да рок за презентно служење не може бити већи од шест месеци. Овај је рок довољан, да се људи војнички могу образовати и држим, да се услед овога ни државни буџет не he миого оптеретити већ олакшати и да због тога не може бити велике штете. Сем тога ја бих предложио, да се у Устав унесе једна гарантија, да he војници своју војничку дужност врптити у својим покрајинама. Ви знате, да војници, к-ад служе свој рок у својим локрајинама, у својим областима, да им је то много лакше и милије, јер их могу да посећују њихови родитељи и љихови пријатељи и да им лакше гпаљу и достављају разне потребе, а то им само може олакшати. тегобе њиховог војничког живота учинити, да их они много. лакше подносе. Јер, кад они знају, да их свакога часа могу посетити њихови родитељи и да лакше могу добити осуство, да оду својој кући, да виде своје родитеље, онда he свакако много лакше служити свој рок. То наравно не може се метнути у Устав, али у војном Миннстарству треба да се то има на уму, те да се војна служба код лешадије и коњице организује тако, да војници служе свој рок у своме завичају. Према томе мој би предлог гласио.. да се члану 81. дода следеће: Рок за презентну службу не може блти већи од шест месеци. Рок код пешадије и коњице служи се у завичају и у завичајним покрајинама. II онда још молим само једну стилизацију. Овде се-каже: колико he се војске држати то he се одредити прорачулом. Ја молим, да се место тога каже, да he се то одредити законом о буџету, јер . сама ова реч прорачун незначи ништа. Слажем се потпуно са господом предговорницима, да војни судови имају да служе за чисто војнлчке деликте. То није толико противно установи војске, јер се не задире у комиетенцију војске кад се каже да Касациони Оуд има права да одлучује у последњем степену о свакој војничкој кривици и кад смо то допустили, онда се може допустити и то,да цивилни судови, који већ. суде војницима, могу судити све њихове кривице изузев оних, које нису чисто војничке нарави. Овим сам завршио. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Лаза Марковић. Др. Лаза Марковић: Господо, ја желим, да говорим само о овој једној ствари, специјално о установи војних судова. Мислим, да није потребно да наглашујем, коллко наш народ има војсци и војном организму да благодари за ову данашњу слободу и за уједиљење. Ма колико да је наш народ храбар, ма колико да је национално просвећен ипак без једне добро организоване, добро спремљене, добро улућене и добро вођене војске, ми не блсмо могли постићи оно, што смо постигли. Али, господо, у сваком организму, па и у војсци, не може увек да буде све онако, како треба да је, па је зато природно, да су се и у извесним деловима