Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

Стенографске белешке

Председнвк др. Момчило НинчиЈѕ: Можете споменути, али да пе раЗвијате дискусију. Др. Сима Марковић: Кад бпх ја улазио у детаљну расправу ових афера, ја бих имао много више да говорим. То су афере, које је открила наша тгартија у току рата и њој припада част, што су те афере покренуте. Међутим, и пбред свега тога, што су те афере, захваљујући в:ама, избиле на јавност и морали се њима позабавити и судови, оне нису ликвидиране. Опанчарска афера стоји још увек отворена и господа, која су највећи кривци у овој опанчарској афери, слободно шетају, и већина од њих купили куће у Букурешту, Бечу, Паризу, они с времена на време долазе.овде одржавајући везе са онима, који су их рнда заштићавали, а који их и данас заштићавају. Пескарска афера је најпрљавија од свију афера у овој земљи. Ви сте, господо, имали прилике, да читате у новинама, да је војни суд поред несумљивих факата донео једно скандалозно решеае, додуше највиши војни суд изгледа, да није донео дефиннтивно решење или се то можда крије од јавности, да не би огромно незадовољство, које noćio ји услед те афере, дошло до експлозије на овај или онај начин. Али сам ток, који је узела ова афера, најбоље показује, како установа војних судова није никаква гаранција за правосуђе. И сви разлози, који говоре у прилог установе правосуђа, говоре против војнид судова, нарочито у земљи, у којој су се војни судови толико дискредитовали. Ја сам прилике говорећи о грађанским судовима и ако су грађалски судови класне ииституције буржоазије, и ако они имају да штите и да одржавају класну владавину, имао сам прилике да истакнем, да ми имамо у Београду један врло добар суд и не само у Београду него имамо добре грађанске судове и у другим местима и да грађански судови стоје на већој висини него војни судови. Војни судови су у очима народа савршено дискредитовани и давати им широке компетенције, као што се то овим чланом предвиђа, значи затварати очи пред свима прљавим аферама z давати маха. да се оне и даље у нашој земљи развијају. Ми због тога устајемб најодлучније против војних судова и против овакве компетенције, која им се даје. Нека се њихова компетенција сведе на прекршај војне дисциплине и нека остану у кругу те своје компетенције, a ван тога они не смеју zhz и не сме им се у интересу јавнога морала допустити да иду. То су господо, у главном примедбе, које сам сматрао за лотребно, да дам поред оних које је истакао мој предговорник. Председник др. Момчило Нинчић: Пма реч г. Антон Сушник. Посланец Антон Сушник: Господо! Глобоко се заведам, како велика дела је извршила наша војска. 0 љених чиних храбрости не бо говорил само данашњи род, о њих бо лисала туди згодовина. Вем, да се је храбрости наше војске чудил вес свет, ин уверјен сем, да се имамо баш наши војски в први врсти захвалити за освобојење uz уједињење. Мислим па, да је војска в теј облики, какор је седај организирана, пзвршила својо налого. Ирснричан сем, да не мислн нвкдо веч, не држава, не

генерални штаб ин не наш народ на офензивно Bojno. Така војна је данданес пополнома изкључена. Народ.ноче војне, народ се је изогибље. Војска, какор је била организирана не само лри нас, ампак в всех државах, је имела тако организацијо в први врсти ради офензивне војне, ради империјалистичне политике држав. Зато морамо седај, ко је треба, да се омејимо на дефензиво, нашо војско реорганизирати: ми морамо увести милицо, али народно војско. Кајти народна војска задошча пополнома за дефензивно обрамбо државе, какор то каже изкушња в Швици ин Америки. Полег тега наша војска, какор је седај, ни демократично организирана. То ни само при нас, амдак повсод, кер базира организација ивЈ моч војске само на жељезни дисциллини. Навадни војак је само строј, ки парира на командо од згорај. бнни веч индивидуум, ни веч чловек, нима нич говорити, нич мислити,, ампак само слушати. То је тиста дисциплина, ки јо je уведел же Фридерик 11. в Прусијл, ки је рекел, да мора гнати војака в бој само страх пред частником, чеш, како босте другаче тирали војака в бој, кјер пока'3oo али веч топов, че се не бо бал казни. Мислим, гослодје, да је в данашњем часу треба реорганизовати војско в демократичнем духу. Наш народ је треба. взгојити за обрамбо државе, треба га је лривести к тему, да бо з весељем ин навдушењем служил об часу, ки је необходно потребен, да се извежба в орожју, Тода при данашњи организадијг-г видимо, да се кличејо фантје на две ин трилетно војашко службо баш об часу, ќо би била дома њих делавна моч најбољ потребна. Реорганизација војске в демократичнем духу се па да по мојем мнењу извршити само, че се уведе милица. Ше некај ■ другега приде в поштев! Ми морамо данес обновити земљо, обноити шолство, посветити се решитви социалних влрашањ. Зато нам је па треба денарја. Тода наш прорачун нам каже, ќакор је рекел же г. др. Живко Јовановић, да порабимо релативно највеч државних доходков за војско. Цела четртина всех државних строшков гре за војско, ки нас стане летно 1.120,000.000 дин. (.Посланец др. Сима Марковић: »Третјина всех државних доходков гре за војско!«) По седањем прорачуну четртина; то је огромна свота, ин вредно је ломислити, кај би се дало ж њо досечи, че би се порабила в просветне намене ин.за решевање социалних впрашањ. Че помислимо, да порабимо за просвето в цели држави летно околи 130 милијонов дин., за војско ла 1.120,000.000, нам постане очивидно, жака овира културнега ин господарскега напредка је баш стална војска. Зато мислим, да бл не било лрав нич на шкодо обрамбни мочи државе, че би нашо војско реорганизирали ин уведли милицо. Кер то не гре чез ноч би могли в предходни доби стално војско знижатп на мипимум, потем ла полагома, какор је то треба лри всех реформах, увести народно војско. Зато лредлага Југословански клуб: »Уведе се народна војсжа (милпца). За преходно добо се знижа стална војска на потребни мпнимум«. Припомнити морам ше некај гледе војнлх содишч. Пополнома се стрињам з г. Курбеговићем ин другими, ки со говорили проти војним содишчем. Мислим,- да је треба, да одговарјајо војаки за навад-