Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVII. седница 7. марта 1921. године

33

стриктној контролп парламента. Ја мислим, госпидо, да све донде, док се Министри Војли узимају ван Парламента, да је војска, ла неки начин, извучена утицају и контроли Парламента. Зато, ја налазим, да би требало баш овде у овоме члану, који говори о војсци нагласити тај факт, да Министри војнп морају бити члалови Парламента. Ha тај начин то највеће тело, које народ бира, контролисаће рад и употребу војске и не he допуститл, да ола буде удотребљена на штету народа и љегових грађанских слобода. Зато, кад смо већ лримлли ту установу, морамо се старати, поред ове прве злоупотребе, да се из-. бегле још једна, а то је она злоупотреба, коју може сама ,та установа чинити према поједилим њеним члановима према јединици према војнику на пример. Те злоупотребе могу бити и врше се војним судовима. Војни судови су испод менталитета државних судова. То је лризнао овде н г. Лаза Марковлћ, јер, .свакако, кад је поентирао, да у менталлтету између грађанских и војних судова има разлике. није да та разлика иде у корист војних него да иде у корлст грађанских судова. Дакле : војли су судови, по менталитету л по судској способлости ислод грађанских судова. То је овде са леколико страна врло лепо речено, и чак су дати и ќонкретни докази за то. Ми смо имали жалосних случајева не бих хтео да их набрајам и налазил! због тога, да бл требало војне судове уопште укивути. Једино се могу оставити дисцлплилски судовл. ради спецпјалие војничке организације, али и они да буду реформлсанл. Гослодо, ја бих вас молло, из ових разлога, да се овај члан измени тако: да се поентира контрола Парламента над војском на тај начин, што Министар Војни треба да буде члан Парламента и друго, да злоупотребе н>ене, које врши према једпнилд, буду онемогућене на тај начин, што he се војни судови укинути за све кривице, сем дисцнплннских. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Дивац. Недељко Дивац: Господо, ја лризнајем, да је потребпа једна врста лародне организације, која би имала да брани земљу ако би јој загрозила каква опасност спољач Али исто тако морам рећи. да ми тај систем, који данас постоји. лије у укусу. То је. систем стајаће војске. Тај систед се залста у многом погледу преживео, и ако нема разлога, да се сасвим укине, оно има. неоспорно веома јаких разлога. ле само по моме мшлљељу. него и по лризнаљу многих војних стручљака, да се из основа реформише. Данашљн систем народле одбране, који је познат под именом стајаће војске, он је у много случајева злоупотребљаван, нарочито у питањима унутарље политике, и то је учинило, да је он постао лод иас веома јако леомиљен. Треба се сетити само времена пре 20 и неколико година и знати. како је уоплхте систем сталне војске. систем сталлог кадра. код лас био омрзнут у народу. Због чега је то долазило,, да један ларод, који је умео да брани своју земљу, и који је тако дубоко осећао лотребу једне силе, која he бранити слободу земље, да тај народ има једно осећа.ље мржље према војсци. То је долазило отуда, што је војска у низу случајева злоулотребљавана код лас. Она је служила.не само потребама одбране земље од спољних опасности, већ je она злоупотребљавана у нашим уиутарљим проликама.

Покојни краљ Милан и Александар вршили су лебројене злоупотребе од војске, а војска навикнута тим режимима и послекад је нестало покојног Милана и Александра, на један начин, којл је вама познат, војска је продужила да врши оне исте злоупотребе, које су раније с њом вршене, Кад кажем војска, онда ја не мислим на обичне војнике, на редове, већ je те заблуде продужио да врши офицлрски кор, који је био одљегован под нарочитим околноотима. Код нас, и ако је војска била из народа и ако je официрски кор регрутован такођер из широких слојева народних, радило се тако, да се тај официрски кор на известан начин денационалисао и да се од њега створила каста онакве врсти, каква je лостојала у Пруској и Русији. И то је учинило код нас, да је код нас заиста народ омрзнуо војску и са пуно разлога. Али ја олет напомињем, да народ не мрзи војске у колико је она представљена оним редовима који стварно чине војску, већ у колнко је она представљена официрима, који су се држали ненародски и у колико је. вршено злоупотреба од те установе l у колико је она представљена официрима. Ово је један разлог, због чега је код нас војска била неомиљена. Овде се напомиње, да je та војска ипак нама донела- ослобођење. Не. није та в'ојска нама донела ослобођењ:е нама је донео ослобођеље лаш целокупан рргаиизбвани народ. Ја вас уверавам, господо, да лије то та крута дисциллина, коју су лодржавали официри у војсци, која је улевала кураж војсди, да се одулире и лркоси свим опасностима у току минулих ратова, већ je то било дубоко уверење у нашим срВДма, да ми морамо да бравимо ту земљу. Ја сам био војник. л знам, да јулалттво војника вије долазило због тога, Пlто су знали, да ако не поступе овако или онако ѕ да he доћи сурова казла од стране официра и старешина, лего је то долазило одатле, пхто су ти људи били свесни да ако непријатељ победи _и завлада овом земљом. да he цео наш народ бити лллтел слободе. Није то учинила дисциплила одозго, што је наш народ показао онр јуналттво, које је показао и извео, већ je то била дисциллина, која је долазлла изнутра, и лаш је народ имао љубави према овој земљи л он ју је бранио и гинуо за н>у. Оно против чела се ми боримо, кад устајемо против војске, против сталнога кадра. то је ола грубост, која се удомаћила код лалге војске и у том погледу мора се једна дубока - реформа. која he то одстранити, јер толе само да није ишло у прилог и корист наше лародле одбране, већ. je то било противу н>е, то је слабило њену моћ и њелу снагу. А да ли he то бити могуће постићи, ако he војску и ако he народна одбрана остатл оваква каква je данас? Moje je дубоко увереље, да то није могуhe и због тога треба овај систем изменити и учинити цивилизиранлм и демократскнм.. Има и других разлога, да се дротив оваквог система војске, система сталнога кадра, како далас постоји. устане. Један је од разлога тај, што се војска употребљава на одржање унутарњега реда. Можда ћете господо, приметити, да је то сасвлм лриродло. Да, господо, сасвим је то природно, али се врло често данашња војска- употребљава у корлст једнога реда, који је леправедан и врло се често употребљава нскључнво у одбраиу каплталистичких интереса, а против радничке класе и широких слојева раднога народа. A не ћете, господо, пореhii ни тр, да смо ималн и ми такових случајева, где d