Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

34

Отенографске белешке

је војска зло употребљаваиа. С тим се мора безус• iobiiO нре.кпнутл. тому се мора безхвјетно хчигпггв крај.-. .. Дал s е је једаи разлог, да се прави једна дубока реформа данашњега система војске, а то је чивто фппанцијскл раз.чог. Нема никога овде, који бн .могао порицати, да има једна установа. која кас Blune кошта. пего игто је то војска. (Мншк-тар ('в. ПрибиВевић: Немачки (-оцијалисте не he да с.иизе .војску;) Xohe, на, стотвну хи.Јвада.-(Министар С-в. llpiT6iiheßi-Th: He he, јер их морају гиисиљавати).- ila<; јета- установа и досада толико коштала, да смо једва могл.и поднести трошкове око уздржаваља 'ге устапове. Данас he та установа постати још с-куиља и то је питање. сакирања и лечења -наишх фштанцијских лрилика, да се изведе једла in® дублча реформа у нашој војсци тако, да лао у материјалпом погледу што мање кошта. У вези с тиме долази и оно питање, које је овде било покренуто. а то.је дужила рока служења у војсци. Рок блужења у војсцп и ако иије већи него у осталпм државама, то се лризнати мора, он је готово маљи лего у којој другој -држави, он је ипак •сувЈппе в.елпк и за пате лрилике, па га треба редиговати на Јпто мању меру л моје је уверење, да би се тај рбк елужења иогао свести на 12 месеци за све редове .оружја без разллке’. Ја признајем, да обука у одбралл земље није сасвим проота ствар, али у толлко, у колико сс ле бл могло служење у војсци за тих гУмесеци све лотлуно свршити и уколико се но би могло све да постигне што треба, треба пренетп на школе и остале просветне установе. Касарна је иајмаље позвана да свршп све те послове обућаваља грађана за одбрану народа и земље. Нека раде у том ii школе, нека раде и друге установе. (Мин. Све.т. Прлбићевић: Увест ћемо у школу. Др. Сима Марковић: He да Прибићевић. Мин. Свет. Прибићевић: Ja сам за то, да се у школу уведе учење стрељаља.) Из.свих тих разлога, ја сам за то,... (Мин. С-вет. Приблћевић: Кад сам добло потлцај од Уставног Одбора, увешћу у лшолу). Из свих тих разлога ја еам зато, да се иостави питање о једној што дубљој реформи у нашем систему народпе одбране. јср, лад је реч о вајспи, ја мислнм искључиво па пародну одбрану и овде је питање, какав је виетем народле одбране најбољи п у погледу финанцијском и у погледу способности, да се заиста бранл слобода земље, ако бн блла доведена у питатве. Xohy да учиним примедбу и иа војне судове, господо. 11 ја се слажем -са бнима, који су се изјаснлли, да војним судовима не треба лиќакву другу ладлежност оставити сем ту да ретпавају литања војннчќе дис.циплине. Сва остала пптања треба преиетл с.а војних судова на грађалске судове. Зато пма многобројних разлога. Г. Марковић навео је нек(‘ лримере, који заиста тешко оптужују установу војних с-удова и који су успели, поред многобројних, других, да установу војних судова тешко комлромитују. То су оне афере, које су се. десиле крајем 1914. и почетком 1915. године. Олај, који лије лмао прилике, да посматра тешке лоследице тих афера, т.чј залета не зна, колика.је и одговорност онлх. који су те. афере учинили и војних судова, који нису ..наптли за потребно, да казне те учиттпоце. афера -онако. иако су онп заслужлли. Ја оам, гобподо, дшао прилике. да .посматрам нелосредно

последице саме оланчарске афере. То је било почетком 1915. године. Био сам у области Вишеграда. Време је било не може бити rope. Наша војска ишла савршено боса. Било је случајева, да су војници за три дана поцепалл опапке и морали су ло најгорем времену а то је лапавица смешана ледена киша и ледена вода и снег, морали су савргаено боси да иду и да издржавају све војничке дужности, службе на престражи и падали су војници као снопље за оно доба, кад је беснела болест окорбута и повратне грознице. И што су те болести могле да косе оне младе људе, има да се благодари несавесиости- оннх људи, који су били одређени, да снабдевају нашу војску и који су се извукли из војне обавезе. Је су ли господо кажњеии? Не! Кажљеп је један једини најблажијом казном што се може замислити, јер за злочин, који је учинио према .народу није доволлза ни смртна казна. Данас ј< и тај ослобођен, господо. Само то неколлко случајева доволдто је па да компромитује ту установу војних судова. Због тога ја мислим, да војле судове савршено требало укпнути и све ствари требало би пренети на грађанске судове, у којима имамо далеко више вере него што имамо у војне судове. Јер докле су војли судови готово компромитовани из . основа, дотле грађански судови код нас уживају по својој ббјективности један врло велики углед и уживају једну врло велику веру. Како се уопште у војсци суди, ja hy вам навести још један пример. Дешавало се оваких случајева. Нижи војни суд суди и утврди, да нема кривице. Виши војни суд редовно осуди готово не гледајући, жмуречки по две до шест годлна дана затвора. Ако нижи војни суд осуди на две године, будите сигурни да he му виши војни суд попети казну најмање иа 6 до 16 година дана затвора. Господо, ја сам имао један такав пример 1913. године. Један је лекар оптужен од свога команданта. који је, долустите ми. да кажем ,био савршено сазрео за војни суд, оптужио је свога лекара. Судио му је суд у Призрену ија сам га бранпо, био je ослобођен. Отишла је ствар пред виши војни суд, двојица војника гласали су онако, како је решио нижи војни суд, тројица судије гласали су, да се осуди са 6 месеци затвора. II кад ви имате низ таквих појава у тој установи, онда има ли нетко, који би још могао битп зато, да се .та установа. која је тако тешко компромитована досада својим радом, да се и даље задржава. Укинимо је. углонимо је баш у интересу саме војске. Председнпк др. Момчило Нинчић: Има још реч г. Мшшстар Војни. МинисЖр војни генерал Бранко Јованови!,: Господо, ja hy битл кратак, даћу управо само нет;о обавештење извесној господи послашпџша Прво hy да се зауставим на питање о сталном кадру којп су нека господа посланицп третиралп као једну установу, која је преживела данашње време. Да је сталан кадар онакав, какав је био пре 100 годипа, какав је био у време Фридрика Великог заиста би био једна преждвела установа. У оно време, господо, сталан кадар бпо је једини, јер опда није било народне војске у правом смислу те речп. Алл, господо, од времена франпуске револуције, која је ррва увела обавезну рлужбу у војсци. тај спстем јо иотпупо лзмељеи. Француска велш;а револуцпја увела је сиетем народне војске и од то-