Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVI СЕДНИЦА

СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ УСТАВНОГ ОДБОРА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држада 3. марта 1921. године у Београду.

Председавао Председдик др. Момчило Нинчић. Заменик секретара Милорад Вујичић. Почетак у 9 и у 2 часова. Иредседник др. Момчило Нинчић; Отварам данашњд састанак. Остао је члан 48. Ja мислим, господо, да he најбоље' блти. да код овога члана, дошто је дискусија закључена, решавамо одредбу во одредбу, управо реченицу по реченицу, јер свака реченица садржи засебну одредбу. Прво ћемо решавати о другој одредби, која гласи: »Остали чиновници, ако имају територијалну надлежност, не могу се кандидовати у својој територијалној надлежности«. Има реч 'г. Шуменковић. Др. Илија Шуменковић: Несумњива је ствар, господо, да је ова формула: »Ако имају територијалну надлежност« недовољно јасна и може се речи и сувшпе широка и може да да могућности за тумачеља, која би била незгодна. Ова ствар територијалле надлежности треба да се односи на оне чиновнике, којн имају територијалну надлежност и врше извесну активну власт и који би могли да утичу на избор у округу н њим би требало одлучити. G тога би требало изменити са: остали чиновници, који врше јавну власт, не могу се кандидоватн у изборноме округу своје територијалне надлежности. Председник др. Момчило Нинчић: Стављам на гласање овај предлог са изменом г. Шуменковића. Она господа, која су за то, да се овај дредлог овако прими нека изволе седети, а госдода, која су лротив, нека изволе устати. (Устаје мањина). Објаљујем, да, je дредлог већином иласова дримљед са изменом учињеном од стране г. Шуменковића. Ja hy ставити сад на гласање лоследњи став овога члана, јер он долази пре става, који говори о лрофесорима универзитета. Посљедњи став гласи, дрема слоразумном лредлогу, овако: »Чиновници, који буду изабрани за народне досланике, задржавају своје право, сем лрава на плату, да лримају дневницу и право на унапређеље.«

Др. Boja Маринковић: Па ми смо казали, да t.e лрими место прочитаног овај став: »Чиновници, који буду изабрани за народне посланике, стављају се на расположење за време трајања мандата«. Председик др. Момчило Нинчић: Стављам на гласање овако измењен предлог. Она господа, која су за овако измељен став no дредлогу г. Boje Маринковића, нека изволе седети, a ona господа која су против, нека изволе устати. (Већина седи). Објављујем, да je већином иласова примљена овако измењена одредба no предлогу г. Маринковића. Последња одредба гласи овако: »Министри, активни и na расположењу, државни саветници и професори универзитета могу се кандидовати, и ако буду изабрани, задржавају своје лоложаје«. Има реч г. Шуменковић. Др. Илија Шуменковић: Молим Вао, господо, овде су побројане неколике категорије чиновника, које имају спедијални полржај и мало више привилегија. To су министри активни н професори универзитета. Ja сам мишљења, да државни саветници не треба да буду тако третирани. По пројекту Устава биће они судије и ништа друго. Они имају од прилике ранг и лоложај касационих судија. Ja сам мишљења, да љих треба да обухвати ова прва речелица: и остали чиновници, који врше јавну власт, не могу се кандидовати у округу територијалне надлежности. Државни саветници врше јавну власт на територији државе и треба тумачити ову реченицу тако, да се они уопште не могу кандидовати, a још мање дати им прлвилегију, да задржавају лоложај, кад буду изабрани за народне посланике. Стога предлажем, да се ове две речи »државни саветници« изоставе. Зато предлажем, да та реченица гласи овако: Министри активни и на расположењу и професори Универзитета могу се кандидовати,и ако буду изабрани задржавају свој положај«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ja иемам ништа против тога, да Уставни Одбор при-