Рад у 1906. години

зуЕ

= 24 | ПУЛЕ ниши = и

ворне државе, како би се тиме.олакшало увозној трговини, која није могла имати успеха под режимом готово. рећи прохибитивне ошште царинске тарифе. Ово тражење „удружења није остварено, ма да би много боље било по земљу, да је се предлогу удружења изашло на сусрет. То би имало и свога нарочитог значаја због Аустроугарске, која би тада била у неповољнијем положају но остале уговорне државе, па би је можда то раније определило, да дође до споразума са нама. Овако је пак Аустроугарска у прошлој години, и ако са нама у неуговорном односу, била тако рећи изравната у погледу увоза у Србији са осталим државама, са којима смо пмалџ уговоре, јер су све остале уговорне државе имале једино преимућство над њом у коришћењу тарифе уз наш уговор са Немачком, Турском и донекле Бугарском, што је престављало сразмерно малени број тарифских ставова.

У времену, када су преговори са осталим државама обустављени, када је наступило неуговорно стање са суседном монархијом, када се дипломатска преписка између Србије пи Аустроугарске и сувише отегла, када је слаба изгледа било, да ће се издати минимална тарифа, и када се наш извоз стоке још није упутио на нова тржишта, удружење је размишљало о начину, како би се могло дејствовати, те да се дође до споразума са суседном монархијом, и да се закључи са њом сношљив уговор. Тада се баш јавио удружењу Бечки Опеп+-УМегетп с предлогом, да оба удружења одрже једну конференцију у Бечу, на којој би се утврдило, шта би се заједнички ваљало предузети, те да се преговори између Србије и Аустроугарске обнове. Удружење је радо прихватило овај пред-