Рад у 1907. години

14

„љања и прекида трговинских веза са сусед ном монархијом морао је наступити као природна последица поступања Аустроугарске "према извозу и провозу наших артикала ум кроз области њезине. Стављајући апсолутну забрану увоза и провоза наше стоке и сточних "производа, Аустроугарска је и својим високим "стопама гутономне царинске тарифе на цере-алије онемогућила извоз наших жита за своје области. У исто време она није могла бити "потрошач нити посредник за нашу суву шљиву "и пекмез с обзиром на своје високе аутономне "царинске стевове. С друге стране опет она није била у могућвости, ни да пласира своје "индустриске продукте у Србији; јер је била "у неповољнијем положају од остадих држава, -с којима су закључени нови трговински уговори. На тај начин су наши трговински односи са Аустроугарском веома ослабили, и ни из далека нису били оно, што су некада били.

Упоредо са раскидањем трговинских веза -са Аустроугарском наступило је јачање и снажење наших односа са осталим државама. Не могући извозити своје производе за Аустроугарску наши су трговци управљали извоз у друге земље. Овај посао ишао је повољно за тотово рећи све артикле сем живе стоке. Огуда се није осетила штета од неуговорних односа "са суседном монархијом у оној и онаквој мери, како су то многи претпостављали.

Шта више и сам извоз живе стоке за јужне и друге пијаце, и ако није показао позвољност, није ипак ни резултирао са великим