Рад у 1907. години

16

Удружење је стајало на гледишту, дати уговори треба да буду тарифски пространи. Ово не тога ради, да би се увозу у Србију помогло, јер се увоз може аутономним законом регулисати како потреба захтева, већ ради што бољег успеха у нормирању нашега извоза за те државе. И да би се ово постигло, морале би се са наше стране дати компензације у тариским олакшицама за увоз индустриских артикала тих земаља за Србију.

Али и ако је ово гледиште удружења било тачно, и ако је оно било познато меродавним чињеницима, јер је о њему било. речи и у прошлогодишњем извештају удружења, ипак оно није спроведено у нове уговоре. Какви су узроци били, те се ова идеја није остварила, ми не знамо поуздано, али се може претпоставити, да је оскудевала код. других уговорница добра воља за давање ве ћих олакшица нашем извозу, или да нису са наше стране добро и правилно схвгћени привредни интереси земаљски при преговорима.

Извоз живе стоке као и сточних сиро: вина и прерађевина новим уговорима није обезбеђен онако, како је то требало постићи, јер су стопе царинске за те артикле релативно високе. Примера ради наводимо, да сеу Италији за волове плаћа 38 лира по комаду. Међутим и у другим уговорима за сточне прерађевине царине су несравњено веће од оних, које смо уживали по прошлом уговору са Астроугарском.