Рад у 1907. години

20

да треба тражити, да новим уговором добијемо право за извоз живе стоке за Аустроугарску као и за извоз и провоз сточних сировина и прерађевина у и кроз области суседне монархије. Али ако се види при преговорима, да то право не можемо издејствовати, онда у крајњем случају пристати и на то, да добијемо право на извоз и провоз свежега и прерађенога меса и осталих сточних продуката у икроз Аустроугарску. Сем тога удружење је тражило, да новим дефинитивним уговором треба обегбедити повољне царинске стопе на суву шљиву, пекмез, свеже воће, јаја и друге производе, које извозимо. На послетку, да новим уговором ваља подесити релативно повољне стопе царинске и на увоз робе из Аустроугарске, али тако да се не угрози опстанку наше индустрије, већ да се и ова може под заштитом развијати.

Ово је становиште одиста давало могућвости, да Аустроугарска да свој пристанак“ на њ, и да се под оваквим начелним погодбама приступи и самом закључењу уговора.

Али уговор у прошлој години није свршен. Он је закључен тек 1908. године.

И ако је Краљевска влада мислила, да минималну тарифу треба издати на случај, да се до слоразума и уговора са Аустроугарском не дође, ипак је Српском Трговачком Удружењу још у Јануару месецу прошле године стављено до знања, да би оно требало да спреми материјал за ову тарифу. Тога ради“