Рад у 1909. години

14

који је показао предусретљивости, зашта за«служује наше признање.

зе ју

Питање о ажији удружење је и прошле тодине покренуло, упућујући 14. маја г. министру финансија овакву преставку:

„Има доста времена, како се ажија код нас одржава на висини, на којој не би тре"бала да буде. Ажија је и сада још велика, и ако је увоз робе релативно мали, те је и тражња злата од стране трговаца мала, меЂутим од извоза земаљских производа притиче још злато у земљу. То значи, да је она продукат спекулације појединаца, који од ажиотаже живе. Ово нарочито истичемо као факат, јер је удружењу познато, да две стране банке, које у Београду раде, пењу или "спуштају ажију, како им кад треба, на штету и државе и трговине.

(Саопштавајући Вам ово, нама је част умолити Вас, да изволите предузети потребне мере, те да се даље пењање ажије сузбије, и да наступи падање ажије.

Удружење налази, да би успешан рад уовоме правцу био, када би се царинарницама наплаћивала ажија ! од сто, ако се царина плаћа у сребру. Сем тога, када би Монополска Управа и главна државна благајна продавали на берзи сву количину злата, која им није потребна.“

Према оваквој преставци г. министар је учинио са своје стране оно, што му је предлагано, и од тога се показао утицај, јер је пењање ажије сузбијено и редуцирање је настуПило .