Рад у 1909. години

16

немогуће, да се добије товарни лист оригиналан из места, одакле се роба упућује за Србију, кад се зна, да може бити случај, да се роба мора претоваривати, и путовати са више товарних листова, док до Србије дође. Довољно је само, да узмемо за пример, да је извесна роба послата из Енглеске за Србију. Таква роба путује по једном товарном листу бродом н. пр. до Хамбурга. Ту се товари у вагоне, а ови се могу комплетирати са робом, која је упућена у разне државе као Аустрију, Мабарску, Бугарску, Румунију итд. Тога ради она мора путовати са новим товарним листом до места, одакле је, као центра, најпогодније, да се тако комплетирана распореди за дотичне државе. У овом случају она ће доћи до Беча. Ту се опет врши подела према томе, како која мора путовати за коју државу. Роба, која се упућује за Србију или Бугарску, добије нов товарни лист, и с њим дође до Београда или Софије.

„Ето овим примером се најочитије утврђује, да је немогуће поднети царинарници оригиналан фрахт из Енглеске, јер се зна, да је роба до Србије путовала са неколико товарних листова, и да ти листови морају као новчани документи дотичних транспортних друштава остати код њих ради обрачуна. За то је законодавац и прописао, дасе подноси товарни лист, не казујући директан, из места, одакле се роба упућује, већ претпостављајући онај, који са робом приспе у Србију.

Али и ако је ово наређење законско јасно, оно се не примењује, као што треба, већ се, као што напред поменусмо, тражењем о-