Рад у 1909. години

18

робу из Енглеске у Србију, може одиста доказати, да је роба из Енглеске упућена. Према томе товарни лист не може никако да утврди порекло робе. За то је његово тражење неоправдано, и само се тиме причињава огромна штета трговцима, који енглеску робу увозе у Србију.

_„Порекло се робе обично доказује уверењем трговачких комора, уверењем и визом наших конзула или других власти дотичне земље, или чак и рачуном, ако се тиме задовољавају царинске власти земље, у коју се роба увози. Али товарним листом, као што се из предњег примера види, апсолутно се не може утврдити порекло робе.

„Удружење нема ништа против тога, да царински органи предузму мере, ако се према оваквим приликама у Енглеској то може чинити, те да се сузбије увоз аустро-угарске робе из Енглеске у Србију, али ни у ком случају не може сматрати, да је оправдано срество против тога тражења оригиналног фрахта из Енглеске, па чак и свих осталих до приспећа робе у Србију.

„За то има-част умолити г. министра, да изволи наредити царинарницама, да од оваквог тражења одустану, те да се не кочи точак наше трговине, и да не би наши трговци били принуђени, да даље трговање с Енглеском обуставе“...

По овој преставци г. Министар је донео решење, да царинарнице у будуће не траже директан фрахт за робу из Енглеске.

(Сада сте Ви, господине министре, понова покренули ово питање, и ако у блажијој форми, и расписом својим од 3. новембра