Рад у 1911. години

31

закона о радњама предвиђено, да сваки онај, који је пунолетан, и који као правно способан може слободно руковати својом имовином, има право отворити трговачку радњу, кад добије одобрење од Коморе, онда је излишно, да се удружење упушта у оцену овога питања, кад то може и сама Комора одмах учинити. То би било отежавање администрације. Али ако Комора ипак жели, да би требало овако радити, удружење ће јој излазити на сусрет, претпостављајући, да би се она обраћала у Београду дотичним удружењима по браншама.

2., да Комора не може упућивати појединце, да се преко удружења обраћају њој ради тражења одообрења за отварање трговачких радња. У чл. 5. закона о радњама изреком стоји, да се сваки онај, који жели ово одобрење, има обраћати Комори. Према томе нико не мора респектовати овакво решење Коморино, већ се може директно обратити Комори препорученим писмом. Тога ради на удружење није у могућности, да се прими извођења оваквог решења Коморина, јер налази, да не сме газити закон о радњама.

Како су се многи трговци жалили удружењу, да се са расправама стецишних маса одуговлачи, да се не доносе потребна решења, и да се не одређују брзо и благовремено потребна рочишта за расправу о првенству наплате, то је се удружење обратило Трговачкој Комори молбом, да поради код Министра правде, да се што пре донесе закон о стечајном поступању. Док се то не уради, да се