Рад у 1911. години

34

управљања појединаца и државних власти, то би саветно било, подесити такву допуну у закону о радњама, из које ће се јасно видети, да закон о сеоским дућанима и даље остаје у важности поред закона о радњама.

2. у чл. 12. Закона о радњама случајном погрешком предвиђено је, да се предузимачко грађевински послови имају сматрати као занатски. То до сада није било тако. Законом о устројству трговачког суда ови се послови третирају као трговачки, и они су у ствари трговачки, а не занатски. Предузимач управља и финансира предузеће грађевина, а поједине занатлије раде на предузећу као на пр. зидари, тесачи, столари, стаклари, бравари, молери, тапецирери, и т. д. За то би ваљало у закону о радњама предвидети, да се ти послови сматрају као трговачки.

3. ради веће јасности требало би код чл. 24. Закона о радњама јаче подвојити продају робе по сталним радњама од оне на тржиштима, и то се може учинити лако, кад се на место речи „и“ у другом реду стави реч „а“.

4. како се други став чл. 93. односи на занатске и индустриске раденике у погледу одмора, а не на трговачке, то би ваљало ово законом изреком и поменути. Да се одиста овај став не односи на трговачко особље, види се из овога: суботом се радње затварају у 9. часова вече, а понедељником отварају у 6'/ часова из јутра, то значи, да одмор траје 38 часа, а не 36. како сада закон гласи.

5. да не би било какве сумње, да се чл. 9 ито став последњи, односи и на трговачке