Рад у 1911. години

41

обзара на то, да ли је секретар коморе ступио у државну службу или не.

23., Из члана 139. требало би изоставити последњу реченицу, која почиње:

„Но похађање...“ Ово с тога, што би лакше било подесити време, када се треба да држе предавање у школама, кад то чине Министар н. привреде и дотичне коморе споразумно, и кад се то према месним приликама може и подешавати.

24. Код чл. 151. треба дати право комесару Министра н. привреде, да може участвовати не само у седницама управе комо' ске него и у седницама коморским, пошто је управо овде и потребан комесар.

25. Законом би ваљало прописати, да коморе имају право на наплату такса за себе, а за услуге, које чине појединцима. Ово је потребно учинити с тога, што коморе треба да имају средства за свој опстанак. Тиме би санкционисало стање, које сада по статутима коморским већ постоји

26., Како законом о радњама није предвиђено, да коморе као полузванична тела не плаћају порез и прирезе државне и општинске, као и ма какве таксе и поштарину, то би једним чланом законским ваљало и ово прописати. То захтева значај комора као полузваничних установа.

На прошлогодишњем редовном збору чланова нашег удружења отворена је била дискусија о питању, да ли да буде обавезно за све чланове удружења, да су ови једновре-