Рад : лист за науку и књижевност

Пт ПЕН РУАН - РОВ ЈЕ

са вештином малања. Пред свима вештинама, као што је већ речено стоји један ошшти, заједнички урнек, неограничен у обилности примерака за подражавање, — то је природа, али моћ (способност) сваке од њих зависи од гибкости материјала, како се исти може савијати за мислима и уображењем вештака. Олпкарев материјал (боја, светлост, перспектива) неможе ни издалека пратити замишљање вештаково као реч која готово (нарочито код великих песника) може ићи докле и мисао иде. Јаћу навести пример како је сликарски материјал једном приликом самога Да-Винчија изневерпо. Роскоје нам прича ПИ јј историју славног Давинчијевог Фреска „Тајна вечера“ у реракторијуму бенедиктинаца у Милану. Бени"јални сликар. пошто је у цртама сваког од 12 апостола представио равлична осећања и страсти човечанске: у неком уанас, у неком зебњу, у неком паклени шлан (јуда) издаје и т. д. дошао је на главу Спасптељеву. Требало је да се на лицу бого-човека налазе црте божанске п човечије. Требало је да се види његово надземно покољење. Велики вештак је дуго размшшљао, саветовао се са својим пријатељима вештацима како ће постићи циљ. Узалуд сви покушаји; у очајању испустио је он своју боју и кичицу, и оставио главу спаситељеву недовршену. Земљави материјал изневерио вештака. баш онде где је он хтео оставити земљу. Сликарска вештина не може доћи до душе док не прође кроз око; оно што око не види она не може представити (чудовишта митолошка, ако су у делини својој невиђена, састављена су увек из делова које је човек виђао, н. пр. кентаур, из главе човечије п трупа коњеског и т. Д.. (ликар може представити буру, али не може представити јаукање бедних људи што е лађом пропадају, вику ужурбаних матроза, хујање ветрова, праскање таласа; све то у сликама песника може бити пстинитије и импресивније — (види лепе примерке опшса буре у Енеиди Виргилијевој, у Епистол. Овидијевим, у Донжуану Бајроновом).

Поезија је ту много моћнија. Она непосредно дејствује на душу. Њен материјал (реч) духовног је карактера као и мисао, зато је поезија у стању постићи и представити оно за што не само малање но ниједна друга вештина немају моћи. Она се може винути са земље на небо; из света виђеног у невиђени и изнети нам нови свет моралних сила