Рад : лист за науку и књижевност

св. 1. НЕ у - ПРЕД ШЕКСПИРОМ 5 15

мајка прегажена, љуба одведена: кад виде да га ни један _ шуре нехте пратити на Косово, кад у свом некадањег роба дервиша нађе више љубави него у шурака, кад осети крвничку руку своје жене, коју у помоћ призиваше; кад виде да му „от у помоћ притиче. (Сва та: осећања у развићу њиховом ни најславнији сликар неби могао преставити у лицу јунака. Но ми смо баш дошли на оно поље на којем појезија нема конкурента. у другим вештинама. Од свију других вештака једино се глумац. и уемпрености може ту на том месту руковати са песником. На том терену, представљања и описивања осећања, страсти, жуше човечије у развићу, сретају се две вештине, глумачка. и песничка. Ту се рађа драма. Ту је поезија најмоћнија. СОкудштор и сликар не могу представити више од душевне радње човечије него колико се на лицу исказати може, али песник је способан да се удуби у дубину душе. да ухвти најнежнија осећања, пајфиније вибрације страсти, какве не допиру до лица, па да нам их изнесе на видик. „Једна иста врлина, исти порок, иста страст има хиљаде нијанса у ирпроди, појезија само пма хиљаде боја да ухвати тенијансе“.

У много прилика може се више вештина удружити да. предмету каквом веће лепоте даду или да створе снажнији ефекат лепог. И појезија се често у вештачким делима удружује са другим вештинама, да би лепоте њене биле импресивније и слатке души. У песми (стиху) она је интимно везана са музиком, позајмила је меру (метрум, ритам) од те вештине. Слике поетске примичу се души човечијој на стиху, као на чаробним крилима и боље се с њом стапају. Инштрументална. музика знала се још од искони спојити с песмом у свима њеним облицима. Па и у самој драми, где је на први поглед најммње потребна, музика је у неким приликама потребна помоћница. У театрима класичких народа, коралне песме (између чинова) спроводио је благи звук инштрумената (флауте или лире). У ХУП. веку пастирска драма (која се тада у Шпанији п Италији развија) призвала је велику помоћ музике; да не рачунамо ту и оперу, која је у исто време постала и у којој је музика госпођа а појезија слушкиња. Исту помоћ имала, је и има поезија од вештине играња и гестуре. Код свију народа има песама које се само удружене са играњем певају. Игрању је исти задатак који и поезији, да у ритмичкој мери изрази осећање којим је душа чов. раздратана. Код нашег народа свадбене се песме (женске) тако певају махом. Код Грка.