Рад : лист за науку и књижевност

15 | Та ; ПР АД - У ве на народним светковинама „оде“ су тако праћене игром. Тако су певане и играле се узвишене песме Пиндарове, у којима он опева животе и јунаштво оних сретних младића што су на славном пољу олимпијском коју победу одржали. Сваки зна, да се пз таких песама што су се певале уз шгранку развила глумачка вештина и драмска појезија. Драмска појезија од свију врста појезије има највећег ефекта на човека, а то баш зато што је ту најјаче везана са глумачком вештином. Код нас — рекао бих од свију вештина — глумачка најмање уважења има. Чини се као да она нема самостално вреднести, но само као слушкиња појезије. На против. Глумачка вештина пма исту задаћу коју имају п друге веш тине, да описује (представља) живо и истинито, подражавањем природи, различна осећања п страсти, какве владају човеком, и њен материјал није само кретање тела, него кретање п реч. И докле би драма без глумачке вештине губила свој карактер, дотле она може, често (без помоћи погвије и "речи, испуњавати своју задаћу као вештина. Мимичке пгре налазе се код свију народа; код Римљана оне су под разним називима ·конкурисале са правилном драмом, и Римљани су толико ценили њу као вештину да су чак у правилним драмама (штр. при представама Плаутових комедија) морале по две личности представљати једну улогу. Једне је бпо задатак да само рецитује стихове, а друге да мимиком одговара. И ова друга личност била је у очима публике важнија и милија. Но глумачка вештина не дружи се с појезијом само у драми него и у новели и у роману; тде год има дијалога и где се тражи живост и кретање радње, ту се тражи елеменат па глумачке вештине. |

У погдекојим приликама, нарочито у театрима п на другим слачним местима, поезији је добродошла помоћ не само једне или две, него евију вештина скупа. Малање, еокулштура, архитектура, ношња и мима, еве су ту (у декорацији бине и театра) екупљене да драмска представа има већег ефекта.

Из свега што је довде говорено, видиће се да је задатак свију вештина да апелују и дејствују на душту човечију, да задовоље њену потребу уживања у лепоти, али све оне или тотово све имају и других цељи које се не тичу човечијег (тако да кажем) осећања, него његових других. потреба. Тако нпр, архитектура поред вештачке цељи има да подмири и потребу. Грађевина се подиже за живљење, скупљање итд. У