Рад : лист за науку и књижевност

св. Т. ШТА ЈЕ БИОЛОГИЈА - > - 5:

ли су јој прави значај а то су; Тататск (1801 године) и Ттеутапиз (1802 тодине). Овај је написао п дело под пменом „биологија“ у коме је у једну целину скупио науке, које изучавају жива тела. (Нихјеу). Али и ако је још у почетку овог века ова мисао продрла. ипак и до данас још није свуда овладала и данас још има научењака, који задржавају стару поделу а бпологији не дају прави њен значај, већ је узимају као науку о спољним односима живих тела, оно што ми данас зовемо корелативном Физиологијом. |

Да видимо како је код нас с овим питањем. Први налп пртродњак професор Панчић место назива „природна псторија“ узео је „јестаственица“ и њу дели на: зоологију, ботанику и минерологију, дакле оба назива су синонимна. Професор Лозанић у својој Хемији вели: „природне науке деле се на два главна одељка, на природну историју, где се. само описују поједина тела, што су у природи пили васиони (геологија са петрографијом и минералогијом, ботаника, з00лотија и астрономија) и на оФпзичке науке, које истражују законе оних сила, што условљавају биће и промене појединих тела т. ј. које истражују законе о равнотежи и кретању (статика и динамика у најширем смислу). Тај део природних наука што се зове Физичке науке састављају Физика и хемија“ И допста докле су ботаника и зоологија биле науке једино дескриптивне, докле су животињски и биљни организми описивани само по спољним знацима, докле су радње (Функције) живих тела само описиване а нису тумачене нити објасњаване Физичким и хемијским законима, докле се мислило, да у живим телима постои некаква особита снага тако звана „животна , које нема у неорганизованим телима: дотле доиста обе ове науке имале су „врло малу самосталну научну вредност, ђа одрицали су им и назив науке (Отлезђасћ)“ п могла је постојати подела и дефиниција, природних наука онаква, као што је у Лозанићевој Хемији. Али данас кад је зоологија и ботаника почев од Дарвина добила сасвим други значај. данас кад се животињски и биљну. облици не разликују само по спољним знацима, већ се тражи и унутрашњи састав, начин постајања и развића њиховог, кад се зна, да у живим телима не постои никаква особита снага, већ да све појаве живота зависе од радње оних истих физичких и хемијских сила, које су и у осталој природи; кад је констатовано, да поред све многостручности