Рад : лист за науку и књижевност

22 ко

РАД Зи Е ов

у биљном п животињском свету опет постоп јединство, Које да је састав животињских и биљних тела у основи једнолик ш да се међу собом разликују само модификовањем основног облика п да ово јединство важи тако исто и за све радње (Функције); —- онда обе ове науке нису више дескриптивне, већ заслужују право име науке као Физика п хемија, и управ оне ш нису и не треба да буду што друго до Физика и хемија живих тела, и пошто обе имају многе заједничке особине ваља их спојити у једно и одвојити од мпнералогије, са којом ништа заједначког немају.

И доиста данас „сви јасни мислиоци п пријатељи конзенкветног правца ПИ (Шихјеу)“ напустили су назив „природна псторија“ а примили су биологију п под овим именом разуму све науке о живим телима. За. нас ми би предложили, да се Панчићев назив „јестаственица“ задржи, али да јој се даде шири обим м то, под тим именом да се разуму све природне науке укупно, и она да се дели на два главна одељка на абиологију, науку о мртвим, неорганизованим телима, и на биологију. науку о организмима.

Да видимо какав је задатак садашње бпологије пили

јестаственице живих тела; Шен је задатак: да нас упозна са хемијском прпродом организоване материје, са обликом и кројем (саставом) живих тела, да нам објасни како ови облици постају и развијају се, да нам растумачи све појаве живота, да изнађе законе, којима подлеже сва жива тела пи да ове законе сведе на ошште природне снаге. Дакле биологију састављају: анатомија. статичка хемија живих тела, морфогенија, Физиологија, биогеографија и систематика. (Све ове биолошке грано ваља подједнако проучавати, јер су свеу тесној вези једна с другом п тек хармонијски састав свију у једну целину п јесте оно, што ми зовемо биологијом. Као год што искључно знање систематике, дакле познавање облика и аналисање њихово по чисто спољним знацима није никаква. наука и неби заслуживала, да се као наука нарочито у школи предаје, тако исто ваља имати на уму да и знање биолошких закона (и у ошште сва генералисања) из књига. научено само је празна Формула без реалног основа и да би ово знање било доиста стварно, ваља му дати суштину, реалност, а то је очигледно, лично познавање главнијих облика у организацији живих тела.