Рад : лист за науку и књижевност

848 И Њ РАД 5 | сва Не

г. Вук Врчевић није уметник, па да оваку благодарну тему и обради по заслузи њеној. Али и из оваке приповетке видеће читалац како природан и здрав живот уме лако да нађе излаза и из најмучнијега, положаја не обазирући се ни на све оно што ће „рећи свет“ ни на консеквенције из „теорије“ брака.

Приповетке примјери некадашњег и садашњег суда у Херцеговини (стр. 1.) и опет нешто о народној самоуправи (стр. 5.) износе нам живо пред очи сукоб народне воље ес наређењима државним, и показују нам енергију с којом народ чува своје погледе и противи се сваком страном мешању у расправљање његових послова. У овом могу правници наћи пространо поље за своје.испитивање. Не упуштајући се даље ми ћемо овом приликом сврнути пажњу наших правника како наову страну народнога живота тако и на изврсне радове г. В. Богишића у овом правцу. да дужност сматрасмо ово рећи у толико више што је, како изгледа, знатан Богишићев посао примљен код нас врло равнодушно и остављен на оном месту докле га је учени писац сам ловсо.

Не бисмо добро упознали читаоца с члановима овога друштва, ако му не поменемо како. они сви и сваки високо цене и чувају своју част и свој образ. Тога ради није нам потребно упућивати на једну или на другу приповетку: у свима ће се наћи докази за то. Пред народним судом изјављује један: ништа ми не дајте, али мо образа чувајте, да ми се с образа не би кућа ископала. И на другом месту: човјек дава све за образ, а образ ни за што. За повређену част девојке досуђује народни суд да кривац плати колико се плаћа за једну и по мртву главу (суд добриж људи. стр. 53) Како изгледа ова „простота“ 2

Да напоменемо још једну карактеристичну појаву у оваком друштву. То је освета, али не лична освета која се ограничава на мали круг приватних одношаја, него освета као установа, освета коју врши цело браство за смрт једнога свога члана. Има у тој освети једна страна коју често превиђају многи нарочито страни писци кад говоре о нашем народу у Црној Гори, Херцеговини или Боки Которској. 'То што они превиђају јесте основно начело на ком се држи освета. То је начело: гарантија за личну безбедност. При оскудици модерних „државних“ гарантија само освета чува појединца од насиља јачега. Како убиство човека не долази пред истрагу државне власти (разуме се,да ово вреди само дотле, докле државне власти још никако и нема), тако ће од убиства бити обезбеђен само члан онога браства о ком је раширено уверење да неће оставити без освете емрт свога члана. Колико је члан модерне државе законом и судом сачуван од насиља, толико исто у том истом осигурава освета члана патријархалнога друштва. Овако сматрана појављује се освета као савршена друштвена институција, којој је много пречи циљ и много важније дејство да сачува једнога члана друштва од невоље, него да враћа. зло за зло. Тако се, док нема „државе“, организује браство, племе, породица. И морални ауторитет племена замењује морални ауторитет саме државе. Отуда ваља странцу да узме „веру“ од једнога браства, и онда је толико сигуран колико се верује у снагу браства кому се поверио. Сама установа није ни у колико нацијонална. Ола се палави

појам