Рад : лист за науку и књижевност

ПВО ПЕН | _ БЊИЖЕВНОСТ 849

свуда где су исте друштвене прилике, и траје докле год трају прилике у којима је потребна. МЕ

Упознавши у кратко читаоца са садржином приповедака г. Вука, Врчевића нама остаје још неколико речи о самој изради. И ако смо захвални господину писцу на његовом труду, опет морамо изјавити, да је облик ових приповедака много заостао иза њихове садржине, и да бисмо волели видети у њима и бољи распоред и бољи језик. Господин писац у предговору изјављује, да се потпуно држао „народвога“ језика, али данас се бар не мора из нова водити разговор о том шта је народни језик, а извесно се у књижевност не могу пуштати и таке несумњиве погрешке, као: „смијео“, „хоћеду“, „без да је“, „6 носећим дјететом“ итд. итд. |

Анд.

0 пнтелитенцијл човека п животиња. По Брикеу, Рекламу, Дарвину “о другим, написао Ћорђе Марковић, докторанд медецине у Бечу. (Ову је расараву назрадио з. министар просвете и црквени послова са 50 динара од штампаног табака). Београд, 1581. Ор 2 Цена је 1 динар.

Прво што пада у очи човеку, који хоће да прочита ову књиту, то је збир имена аутора, по којима је књига написана и реклама да је „ову расправу наградио г. министар просвете“, Колико ће читалац бити захвалан г. министру, то ће осетити кад прочита књигу, а што се изворних аутора тиче. то се одма у почетку мора зачудити кад види име сумњиве величине, вулгаризатора Реклама, поред имена знаменитог Брикеа и Дарвина. Реклам је ову почаст само у Србији могао доживети, где су већ писане неке књигз „по Боклу и Миловуку“. дачудиће се и кад види да се „о интелигенцији човека и животиња“ пише по Брикеу, који се овим предметом није занимао, а нигде се не помињу дела Лероа, Хузоа, Вунта и Пертиа. Али блистање имена Дарвиновог на корицама ове књиге навешће читаоца, да се без сваког устезања ода на прочитавање ове расправе.

На првом је месту „предговор“, који је писац написао сам, а не „10“, дакле оригиналан, као и пишчев „позив на предплату“ на ову књигу. Предговор почиње речима: „Чим човек — као најсавршенија животиња — дође на свет, одма почне да распштује (баш распитујег%) и сазнаје за основне елементе“ (које, какве 2 да ли за хемиске стихије г) чији су утисци тако значајни, да их дете почне да обожава“ (откуда се то зна) „Одмах за тим та љубопитљивост прелази и на животиње“. (Дакле са новорођеног човека прелази нешто на животиње. Ово се не слаже са десцендентном теоријом с којом писац воли да парадира). Затим се, „да видиш чуда, оно не задовољава својим искуством“ и „само о набрајању интелектуалних ос0бина“ већ иде даље и натерује учитеље, да му кажу да Бог управља и поучава животиње. Тај „лаконски одтовор“ чини те дете „губи вољу“ и „напушта најплеменитије и најважније поље у природ-