Рад : лист за науку и књижевност

350 = РАД - – ОВЕ

ној науци.“ „Дође до гимназије, велике школе, универзитета; свуда чује да су животиње паметне, изучава их анатомски и Физиолошки, али још нема правог појма о тој интелигентности животиња. Постаде изображен човек, пун наде на све могуће каријере у државном оргавизму, али још не зна законе, по којима животиње умну способност развијају.“ Али, ево среће изненада, трчи му у помоћ „доктеранд медецине“ и по „Брикеу п Рекламу“ шише му књигу, „о интелигенцији човека и животиња“, штампа је помоћу г. мини. стра просвете, те „шири звање и просвету у народу и то тако акутно, да кроз све слојеве друштвене провејава умна способност“ и то све само „да се та глупа маса што више и брже умно развије“. Тако „натучен елементарним знањем“ долаги читалац до свести да „све што је у друштву учинио, па било добро или зло, било морално или неморално, за све то не би требало да човек пред судом одговара; јер он није крив, он је јадниг само слепо оруђе и извршиоц вечних природних закона и социјалних уредаба.“ Само кад би судска независност била код нас тако добра као код животиња („судска је независност мало боља код њих“, вели писац), или кад би наши законодавци само сазнали за ову лепу доктрину, одма би се могли спалити сви казнени законици а робијаши би могли подићи споменик своме ослободноцу, — аутору ове, књажевско-српским министарством просвете награђене, расираве.

Реферат ваља да нам је кратак, а џами је жао да се одвојимо и од самог предговора. У њему има још лепих ствари. Ево на при-

мер : „Видићеш драги читаоче чак и то, да и оне — животиње пате од истих беда, од којих и ми, да има и код њих сиротиње и богатих, власника, — терориста, робова, измећара и неправде, га-

жење закона и још сијасет тих по несрећу нужнит зала. (То је богме зло та „нужна“ зла!) Е па кад видиш да су еве ово необориме истине, онда не рошћи на срећу, (то је логично) већ гледај те отресај јарам (то сад опет није логично, јер је „необорима истина“ да је зло „нужно“), ако мислиш да оно мало нежне (како где) материје, коју си из природе за часак позајмио неоптеретиш тиран“ ским неправдама — јер и оне — као што ћеш видети, из дана у дан поправљају своје бедно стање“. (Ког зар ву „тиранске неправде“ у „бедном стању 2 У каквом се стању онда налази „онај, који цвокоће у хладној соби, па размишљава о начинима како ће свој не умољени желудац — тог несташка и ветрогоњу — да подмири“ 2) — При крају предговора г. писац жали што мора да прећути „и остале неумитне податке, који не само што износе препреке дру“ штвеног и умног развића, већ показују начин како да се стане на пут тим сектама, које су ударили порезу на ум; (Које ли су то секте >) те тако да се сва могућа зла и беде још за времена отклоне. Али ко познаје прилике у којима се находим, опростиће ми за сад, (то је велика штета, али ми не разумемо на што онда и говорити о томе) а боже здравље, (дај Боже!) пак ћемо се онда наћи на мегдану — не штедећи ништа што није достојно да заузима место у државном и друштвеном животу“. Очекујући ес нестрпљењем овога напредног борца на јавном пољу, да пређемо на садржину ње-