Рад : лист за науку и књижевност

356 КА НА Ба а И ВЕНЕ св. ТИ.

ној каменорезници, а израда стајаше на тадањем нивоу картограске вештине. А даљег Даље ништа. 1858 год. кулминирала је у нав картографија и количином и каквоћом. После те године, она зачама; израђене карте растурише се, подераше и застарише, и данас ми стојимо где смо и пре били. Наша, омладина у школама, ако хоће данас да изучи своју земљу и своју историју, не може се послужити картом на своме језику, већ се мучи са картама најразличнијих језика, система и израда, које никада нису ни на ум узимале наше прилике и наше потребе. Да ли је Бата Лака, тадањи министар просвете био спортмен у земљописуг За овога човека „степенита слова и мишљења“ то све. не може казати. Познајући скроз“ и екроз потребе народне, које му се школом намирити могу, он је настао усталачки да ту школу збиљски унапреди. и видећи оскудицу и у средствима за изучавање земљописа, довео је човека са стране и ставио муу задатак, да изради све карте, потребне за школу. Он је знао да многе ствари, по себи врло корисне, не могу просперирати, докле их се не прихвати каква снажнија рука. Тако је нарочито са картографијом. Свуда је она у почетку своме прихватана од саме државе, и тек доцније, могла је се она усавршавати и развијати и приватном иницијативом. На прилику, у Русији, држава јој је и данас једини покрета: и меценат. За што рад Бата Лакин није продужен 2 На то смо одговорили већ у почетку нашег реферата. Нехатошћу је картограФија у нас запарложена, и данас нам ваља на ново започињати. Истина, пре неколико година опет је нешто почето. Из државне каменорезнице изашле сву копије неколиких великих карата Сидовљевих, али се и са тим стало, јер је само неколико карата изашло. Међу тим и то неколико, само је жалосно сведочанство наше вештиве "и знања. Осем тога што им је материјал врло лош, оне са евојом научном вредношћу стоје назад за читавих 80 година, јер су Сидовљеве изашле 1850 год. а ове код нас просто су копиране, јер у њих није унето ништа, што би одговарало савременом напретку у познавању земље. Важност ове замерке само се онда појмити може, кад се зна, каква су огромна земљоџисна откријћа учињена, баш за. последње три деценије. 1518 год. стиже нам у школе још једна желоснија сведоџба напретка нашег у картографији, а на име: харта Кнежевине Србије (у старим границама). Она је рађена за основне школе, али како нема друге, то је послата и средњим школама, да се њоме послуже. Но изгледа пре, као да је намењена ревизорима школским, јер других места на њој обележених нема, осем оних, _у којима се находи школа. Планине су престављене без икакве везе једне в другом, и изгледају као пластови или стогови, зденути раштркано по некој покошеној ливади. Па бар да се из цртежа њихова, колико толико сазнати може њихов разити размер и висина, већ гледајући на ту карту, човек би мислио, да је рудничка планина неко брдашце, а Цер бар толики, колико и Копаовик.'

! Довнали смо да се спрема и друго издање ове барте, са новодобивеним окрузима. |

д-аек