Рад : лист за науку и књижевност

358 РАД = (св. 1.

еуром, коју је Морава себи пробила, али на карти нашој према размеру у коме је грађена, Каблар је одмакнут од Мораве за читавих 10 Км. Даље идући, паде нам јако у очи једно, доста пространо висоравно Бело шоље, око кога река Гружа савија, полазећи на југ. Милићевић помиње два незнатнија огранка од Рудника, који се зову: бело поље, но онај огранак који под тим именом иде на југ, долази пре Црнога врха, дакле, место му је на левој обали Груже, а не на десној. На ђенералној карти, на томе месту стоји: Јежевац планина. На Јежевац наставља се планина: Котлених. Али на карти Бреслауерове књижаре, уздужна осовина ове планине окомила је се правце на ону окуку р. Груже, коју чини у средњем току свом. Отуда је ваљада та окука несразмерно, за неколико километара отишла на исток даље, но што је у самој ствари. У истини пак, та осовина иде правце ушћу Гружином. На левој страни реке Груже имају обележене и записане неке три планине: Гледичка, на југозападној страни Крагујевца, као изворан крај Лепенице, за тим: план. Кременац, и на послетку: Темнићка планина, један ланац, што се пружа са запада на исток, у кључу, који чини Гружа са зап. Моравом. Овде је читав хаос. Пре свега изворни крај Лепенице, која извире код Голочела, далеко је од Гледића, и нема никаквог заједпичког имена; друго, темнићка планина нигде не постоји, и ако би јој и где могло имати места, најмање га има у Левчу, као што је на карти; на. послетку, планински ланац, у коме је Кременац и Гледић, иде од Крагујевца управо на југ, и пада стрмо у Мораву. Косом његовом иде граница крагујевачког и јагод. округа. Овде су дакле и имена испреметана, и правац планина означен наопачке, а неке уметнуте, којих и нема никако.

Као што је са шланинама иа овој карти, тако је исто и са рекама. Река Рзав нацртана је, али јој име није записано. По тој карти, река Белица (у чачанском округу) извире чак из Ђакова! Међу тим, код Милићевића (стр. 640) стоји овако: Белица извире у селу горњем Дубицу, под брдом Чемерном, па тече кроз доњи Дубац и т.д. Тако исто стоји и на ђенералној карти; тако на хидрограФској картици у делу Мишковићевом, где је подебелим пругама јасно обележена и цела водомеђа ове реке, па тако стоји чак и на карти Миленковићевој од 1850 г. На карти Бреслауерове књижаре, водомеђа ове реке иде чак на аково, те је тако река изашла, за читаву трећину дужа но што је у природи, а осем тога и правац тока њезиног скренут је са свим на северо-запад, док у самој ствари, има северо-северо-западни правац. Још раније казали смо, како рђаво стоји и са реком Гружом.

Остаде нам још да кажемо, како је крајња непажња владала и у самом уписивању имена у карту. Џо негде су пространи крајеви остављани без и једнога места обележеног, а по негде су уписивана и са свим незнатна. Тако, на прплику, унети су у карту сви манастири овчарски и кабларски, док чачански и још по неки округ, изгледају као да су пусти. Обсем тога, записана су многа имена, којих никако и нема, као што смо већ показали!“ код планина, а многа