Рад : лист за науку и књижевност

св. Ш, | књиж БвКО о ДЕ | | 361

појма о геометр. количинама као о нечем материјалном. Плоча (Рјабе) није што и површина (Касће). Плоча је Физичко тело. А геометр. површина нити је састављена из материје нити има дебљину (висину). Ма да ппсад вели у предговору, да је тај назив „како код Чеха, тако п код Хрвата одомаћен“, опет је он врло погрешан. Што је код Хрвата одомаћен није ни чудо, али што га писац као Србин употребљује, то је за осуду, поред онако лепих српоких назива: равнина (равна повр.), облина (обла површ.) и у опште површима као израз за обоје, — којима се већ служи и сам писац, !

Писац узима најпре — заиста удесно — коцку, да на њој покаже геометр. површине, линије у тачке, само без пажње, да се не створе погрешни теометр. појмови, као што се већ из поменутога види, На коцки се проучавају и углови, слике, „нормалиост“ (управност), паралелност и „понгруентност“ (подударност). Но и поред тога, што би то за прве појмове било довољно, па да се већ пређе на специјалнија излагања о тачкама, линијама, угловима и т. д., писац у уводу своме прелази на доста опширна „посматрања призме“, „пирамиде“, „ваљка или цилиндра, „купе или кегле“ и „кугле“, ма да има засебни део, стерсометрију, у којој понова говори о телима.

После таквог увода, прелази се на облике у равнини (Шланиметриј а).

Код паралелних линија писац вели, да оне имају исти правад,“ То је погрешно, јер једнак и исти не значи једно исто. А сам Ф. Рајт! на кога се писац у предговору позива, обраћа пажњу на то балш код паралелних линија (етр. 177), шта је једнак а шта исти правац.

Говорећи о угловима, што се добијају кад се две праве пресеку „трансверзалом“, разликују се само двојаки углови „супротни и наљзменични“, Супротни углови узимају се посве погрешно. Оно, што ву у истини одговарајући (кореспондујући) углови, то он зове „супротни“. А праве супротне углове (које и његов аутор Рајт лепо назива Севепупшкеј) на његовој слици н, пр. а и г или ши е, — њих и не спомиње. Изгледа нам, да је писац малу пажњу поклањао Рајту, ма да вели, да га се држао при преради.

Израчунавање збира углова у многоуглима, као и величина лукова и углова што одговарају тетивама уписаних многоуглова, посве је излишна, тим пре, што је књига писана за ученике основних школа. У место гога боље би учинио писац, да је изложио конструкције многоуглова у кругу и око круга. Поред тога можемо приметити, да онда и нема никаквих конструкција, па чак ни за дизање и спуштање управних, повлачење паралелних, поделе правих и поделе углова...

__ Не можемо да објаснимо, зашто је писац без нужде испреметао поједине делове планиметрије на онакав начин, Одмах после углова прелази па круги његове линије, на лукове, „концентричне и ексцентричне“ кругове, а после тек на троугао, четвороугао и многоугао.

: „РТапте ита | Рт. Е. Веза у делу: „Епсусорафе Фет Мабштујввелвећаћеп. з КЕ