Рад : лист за науку и књижевност

св | НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА - 90)

Но и у нашем новијем државном животу ппгде нема досада псторпјскога трага каквој дводомној опетеми, него се стално и консеквентно кроз целу досадашњу историју нашега унутрашњега политичкога живота провлачи п огледа мисао једнога дома. једноставнога законодавнога тела, па била то сад народна екупштина или стари великашки „совет.“ (Одиста томе некадашњем „совету“ никада не паде на ум, да уза се призна као законодавну власт народно преставништво у облику екупштине, доњега дома, него он је себе сматрао као довољнога преставника народа, а овамо он беше у самој ствари преставник олигархијеких власничких елемената у натој држави. Ми овде нити имамо места ни намеру, да пшшемо критичку историју тога старога савета и његове политичке пи законодавне радње, јер то прво и не спада у садржину ове расправе а друго ми зато немамо у овоме тренутку ни довољно спреме ни материјала. (С тога дакле ми кад кажемо, да он није бно преставник народа у данашњем репрезентативном смпелу, него да је био преставник олигархијских власничких елемената нашега народа, онда ми тиме не мислимо да кажемо о њему ни похвалу ни покуду, не мислимо тиме да изрекнемо оцену његове радње, него просто хоћемо да обележимо друштвено-политички састав и карактер некадашњега законодавнога тела, а да му је састав пи карактер одиста био власничко - олигархијски а никако народно репрезентативни то мислимо да нико неће порећи. Нама је овде главно само то да констатујемо, како збиља у нас нема никако трага ни историјскога ослонца за дводомни систем, и како је онда, кад је стари савет био у пуној својој моћи као законодавна власт, народна скупштина "била потпуно заборављена, или се тек само у извесним свечаним приликама сазивала да се песпуни Форма ради проглашења некога великога државнога акта итд. али никако за какав редовни законодавни

3 Тако н. пр. знамо да је још петровска скупштина г. 1848 међу осталим тражила, да се скупштина редовно сваке године или бар сваке треће године мора савивати да контролише рад целокупне државне управе, а нарочито да испитује и прегледа стање и руковање са државним имањем. Кнез је распуштајући скупштину ивјавио како „ваља тој пародној жељи да се одговори и како је нарочита, саветска комисија одређена да изради законски пројект о кругу радње скупштинске, пошто о томе не беше у тадашњем уставу никаквога: ваконскога уређења и опредељаја“ итд. Ша ипак та саветска комисија никада тај свој посао није свршила; савет је нашао за добро да сасвим вабаци ту народну жељу и да он сам и даље остане законодавно тело.