Рад : лист за науку и књижевност

38 | ; РАД ПР ЕВЕ

кад у њој већ има довољно елемента п малеријала за претресање. Пн

Џризнајемо, да би таква претходна примедба одиста имала свога основа. Потпуна је истина да установа горњега дома нема никаквога корена у историјскоме току и традицији нашега државнога живота како у средњем веку, тако пи у новије време после устанка. Нпгде мп пе налазимо ни најмањи траг какве поделе закоподавне власти у два дома. Разуме се у нашој старој држави само властела имађаху политичкога права и ови само седеше у државноме сабору, као што се у споменицима увек само спомиње „властела велика и мала“ п више свештенство. Остали народ, који није спадао у властелу, беше „себар“. п тај није имао пикаквога учешћа у сабору, а поврх тога још Душанов законик паречво забрањује „себрова свбора да нбств.“ То је одговарало · тадашњим феудалним појмовима ш Феудалноме строју. А от. н. средњи пли трећи грађански ред (Пека Сгаб), који је у европском државном развићу први отпочео утакмицу са властелом и први уз њих извојевао за се неко учешће у политичким правима и законодавној власти, те се први одвојио у неки засебни доњи дом, — тај средњи или трећи ред у старој Србији није још ни постојао, није га још ни било: то је од чести с тога, што се занати и трговина још не бејаху довољно развили, а с друге стране опет с тога што је и она сразмерно слаба п мала трговина, колико је било у пашој старој држави, била највише у рукама странаца, а нарочито богатах и вештих Дубровчана, као што нарочито показују и речи _ ПО | татинин“ у Душановом законику. Тако је било у нашој старој држави. У осталом тада је тако било и у свима осталим савременим јевропским државама, јер је Феудализам био јошту својој потпуној снази.“

! в. Мајков, Историја српскога народа, стр. 65.: „средњега или варошкога реда људи још није ни било, јер занати и трговина још се не бијаху довољно раввили“, па на стр. 67... „средњега реда за себе са особитим користима није било у старој Србији“ итд.

2 Но кад хоћемо баш да се држимо историјске тачности и верности, онда ипак морамо приметити да је у Душаново доба у понеким савременим државама, јевропеким грађански или варошки ред већ почео да добија некога учешћа у · политичким правима, а посебице у ваконодавству, као н. пр. што су у Инглеској већ г., 1264 почели ивабрани заступници градова и „бургова“ да се повивају у донде само аристократски парламенат; а већ г. 1885 ивлави на среду засебан доњи дом, а дефинитивна подела у горњи им доњи дом отпочела је од г- 1370. =

в, Ба. Казеће!, р, Уегјавзиће Еиојацаа, стр. 352 и 958. — Влпагкећ Аб Ае. Збаабзтесће, Т. стр. 411—413.