Ратник

105

личног поноса, који је са собом донео, и да убију у њему свако Финије чувство о својој узвишености и војничкој части. Тако дакле употребљавајмо сва деликатна средства, да у нашим војницима развијемо и учврстпмо војнички дух. Тек ако она неполажу, онда прпступајмо казни. Али ова онда, у највише прилика, неће служити за поправку казњеног већ за иример, да остали негреше, видећп, да честе и велике погрешке појединпх нспролазе без икакве казни. 2. Храброст. Да се покорност оствари, нужна је моК и то војничка моК изражена у храбрости. Храброст налази своје основе у физичкој, интелектуадној и духовној моћи. Физичка моћ, више мање бар код нашег сељачког света. прплично је развијена. Њој треба само више гипкости и нешто више развијања поједпних делова тела и мускула, па да је сваки поједпни војник осети доиста као моћ и да добије самоиоуздање. Ето дакле зашто је телесно вечбање (слободно, с’ пушком, гимнастика, борба с’ пушком) важан део војнпчког изображења и зашто му треба озбиљну пажњу поклонити. Али и интелектуална моћ уздиже самопоуздање у војнику. Она је јошт у толико јача, што ангажује вољу, да Физичку моћ њојзи подвргне. Управо Физичка моћ била би непокретна, да није ту воље, која је покреће за рачун интелектуалне моћи. Потоме дакле неоспорно је, да ће онај бити јуначнији, — а да неговорим о користи — који је поред Физичке моћи и интелектуално моћан, ко.ји дакле свој рад зна и уме да га изврши. Проникнут