Ратник

107

3. Добар пример и на моралним основима изведену покорност за развијање духовне моћи, а с’ тиме и самопрегоревања, — најважније црте војничке храбрости. И овде имамо да кажемо, што смо рекли и говорећи о покорности, а то је, да неговању ових врлина поклонимо достојну пажњу, па ће — будимо уверени — успех бити сјајан. 3. В е р н о ст. Са тачке васпитања војничког о овој врдини имали би толико и' то да кажемо, што смо рекли о верности службп, говорећи о покорности. Али верност, о којој је овде реч, и коју војник обриче узимљући на се узвишени позив, има свезе са најузвигаенијом силом — Богом. Младић је јошт од детињства, и у колеби и у палати, одгајен у том убеђењу, да све што требамо од Бога очекујемо, да он види све наше поступке и да све добре награђује, а хрђаве казни. Кад се је рекрут заклео, он је пред Богом обећао верност своме Владаоцу, а с’ тиме је у његовој души засновано убеђење, како би од божије каштиге хрђаво прошао, кад своју заклетву неби одржао. Предпостављенима сада остаје, да сваком могућом приликом својим примером и поуком учвршћују ово уверење у својим војницима, а с’ обзиром на војничку част. У овој грани дакле во.јничког духа, као у опште у свима гранама идеалне природе, пример и част најснажнији су. С’ њима заједно приче духовне одржа ће верности у најкритичнијим тренутцима. КАПЕТАН ^т. Стокит;.