Ратник

120

долазило до борбе прса у прса, него је баш сваки напад тим начином борбе . завршен и решен. Једина Формација, која таквом подузећу изгледа на успех даје, састојаше се у впше стрељачки ланаца, један позади другога. користећи се и најмањим заклоном који се наћи може. Предња лпнија наравно, претрпила је знатан губитак, но војници следећих ланаца напредоваше ипак, па довољном снагом и под добром управом, доспеше под шанчеве у које напослетку и продреше. После овога догађало се је троје : а. Браниоц је напуштио положај и повукао се назад у реду или је побегао; б. Положио оружје и предао се; или в. Борпо се прса у прса од прилике ‘4 минута па подлегао или напад одбио. Прво и друго био је обичнп завршетак напада и борбе, но догађало се је и треће. 1. У борби код Ловче беше последњи редут обкољен. но пошто се бранпоци — од прилике њих 200 — нехтедоше предати, изгибоше сви од бајонета. 2. 30. Октобра, кад је Скобељев узео два редута и ровове позади пута у Ловчу — јужно од Плевне — борише се његове трупе на бајонет. Сутра зором нападоше Турци узета им утврђења (ровове) 5 пута, и допреше два пута тако близо да је дошло до борбе прса у прса, у којој подлегоше. Шестп пут нападоше с толиким бројем, да се је Скобељев морао назад повућп. но уреду. п пре но што су Турци врло близо дошли. 3. Код горњег Дубнпка имадоше Турци неколико ровова, у шумарку на десном крилу пред главним шанцем. Сва та утврђења узета су бајонетом. а при последњем нападу предадоше се Турци после кратке личне борбе (са бајонетом).