Ратник

123

случаја није коњица за целог рата имала прилике да. сабљом напада. Завршујући дозволите ми опет поновити, да догођаји овог рата још увек доказују могућност борбе „прса у прса“, у којој се дође до кратког истина, али веома критичног тренутка, гди само бајонет посао врши. У осталом додајем, да је довољно, ако се само једна битка средством бајонета добије, па да се оправда трошак за пола милијуна тог оружја и да се необазиремо на малу неудобност коју војник с тежпне бајонета осећа. Приговор да се бајонет употребљује за злостављање побеђеног п разоружаног непријатеља неможе бити озбиљан; — та пушка с Фишеком послужи ће у исту цељ; а. оружје, било оно какво му драго неће спречити суровост и дивљачину, то може само дисциплина и васпитање. Овде имам и то навести., да. ми је мајор фон Лигниц, немачки аташе ? тврдио да се догађаји у последњем немачком рату подпуно слажу са мојим искуством у овом рату; па признајући, да су ране од бајонета ретке ида је бпло битака гди се ни употребио нпје, опет напротив било их је л гди је борба једино са бајонетом решена. Нарочито у многобројним борбама по сокацима француски варошица, те да према тому, предлог за укинуће бајонета неби ни у немачкој војсцу присталица нашао као ни у руској. Као што мајор Лигниц казује, предлага то је пре неколико година да се за копање земље усвоји лак ашов, којем би као држало слушио бајонет са канијом, — но тај предлог је забачен, јер би се том употребом оружје кварило и губило, те је усвојен лак ашов, дрвеним држалом, којим је немачка војска и сад снабдевена. ПРЕВЕО 11ОРУЧИК

ЈЗајо Кончар.