Ратник

128

И каква грдна разлика измсђу оног времена, где је сво оружје слободном руком грађено м данашњег, где су само велике државе у стању, да своју духовну л материјалну и индустријалну моћ употребе уједно на ту цељ: да своју војску спреме и наоружају онако, као што захтева данашње знање и техника. Неоспорно је, да је се, кад је од времена на време техника оружја усавршавана, у исто време и у тактици и изображењу тежња појављивала, да се извесним тактичним средствима и вештином пзвуче у рату што већа корист из усавршеније технике, а непрпјатељу ово да се отежа. Потоме дакле иеоспорна и у извесном смислу мора увек да остане пстпна: ,Ново оружје — нова тактпка и изображење и . Обратно опет врло често појављивала се жеља, да се оружје усаврши те да нова тактпка постане снажнија својим дејством. Пнтересантно је зајиста проучпти у ратној хисторији посебице овај узајамни уплив тактике п наоружања наизменце. Велике војсковође увек су тежиле, да наоружањем, тактиком и изображењем даду нападу превагу над одбраном; онп пак. који су се на одбрану ограничавали. старали су се да ову ојачају техничким средствпма и особитим усавршењем метног оружја. У колико је год дејство овога бпло јаче, у толико је впше лежало у интересу нападачевом, да га или и сам за своју корист употребн плп да са особитом тактиком и изображењем дејства овог оружја цзађе непр. на сукоб. У непрестајној утакмици између напада и одбране лежп главни момент непрестајног развијања. Растројна ц одпорна сила нису никад у равнотежи, али протпв интелигентне одпорне снаге није довољна само сурова растројна снага. Ова потребује нечега новог, изненађујућег, као што јој је потребна издржљива снага и смотрена храброст.